Ратник, 01. 01. 1921., стр. 385

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ 347

Срби жилаво држе. Они заустављају 5. армију и целом снагом бацају се на 6. армију, — довлачећи брзо и две дивизије повучене малочас из Срема. Настају неколикодневне јаке борбе око висова Гучева и Јагодње; положаји се отимају и опет губе. Најзад се Аустро-Угри одрже, ма и с муком, на висовима; према њима се налазе Срби, који не одступају. Битка на Дрини укочена је (25. септембра).

Поћорек, жилавом издржљивошћу и тврдоглавошћу неће да напусти једном достигнуту прву линију, ма да. сад већ стоји и пред опасношћу да, нападнут с леђа, буде отсечен од Сарајева. Јер су Срби, изводећи раније намераване припреме, упали 14. септембра код Вишеграда и Фоче у Богну и загрозили Сарајеву. учени брзо сакупљеним аустро-угарским снагама на планини Романији (18. октобра), међутим, морају натраг преко Вишеграда (24. октобра) евакуисати Босну.

Овим Поћорек задобива слободу кретања и понова предузима, неуздрмано држећи се једном донете одлуке, офанзиву, која је читав месец дана била прикована за подринске висове. 5-а армија печела је напад 27. окт. и потискивала је Србе у Мачви корак по корак натраг према Шапцу. Кад више није могла напред, пређе и 6-а армија (6. новембра) у напад и одбаци Србе вишедневном борбом са Гучева и Јагодње. Међутим Вурмов корпус, довучен са Вишеграда, пређе Дрину код Љубовије—Рогачице и покуша (7. новембра) да обухвати српско лево крило. Срби се благовремено уклањају испред опасности обухватања и одступају (9. новембра), борећи се корак по корак, на целој линији према Ваљеву и Колубари. Поћорек иде за њима по плаховитој киши и глибовитим путевима; левим крилом стиже 14. новембра на доњу Колубару и у Обреновац, а десним крилом 15. новембра у Ваљево.

Срби су се понова утврдили на врло добрим одбранбеним линијама по маркираном терену: на висовима источно од доње Колубаре, код Лазаревца, затим на Маљену око (25 км. југоисточно од Ваљева). Аустро-Угри морали су их истерати из ових положаја, ако су хтели свој досадањи нападни покрет довести до завршетка ма и привремено. Ови висови могли су се лако узети првим налетом, док се Срби још нису опоравили; тек њихово поседање даће потребну слободу кретања за евентуално продужење офанзиве; сем тога осигураће жел. пругу Обреновац— Ваљево, врло важну за снабдевање из позаднине. Остајући западно од реке, Аустро-Угри имали би пред собом несавладану речну препону и остали би под деј ством Срба.

(Ово су разлози који су захтевали продужење напада, а не „стратегијска принудност“ (5фајештзсћег Хлапр), као што