Ратник, 01. 01. 1921., стр. 395

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ 357

канском боку Централних сила и њеној вези са Истоком, а уз то ради одбране својих сопствених интересних сфера у Мисиру и на Суеском каналу.

Узалудна је била преставка аустро-угарске врховне команде, која је указивала на важност Солуна и на опасност, да због двосмисленог држања Румуније Бугарска може временом лако доћи између два фронта, ако би Антантина војска остала у Солуну. Међутим слом Бугарске отвара Антанти пут и у Маџарску и тиме би се изазвао и слом Централних сила. Немачка врховна команда била је противна продужењу напада и позивала се при томе на тешкоће снабдевања. Она је као хипнотисана упирала погледе на француско војиште и сматрала је Балкан само као „споредно војиште.“ Али у затвореном обручу одбранбених фронтова Централних сила није било „споредна војишта.“ Целина била је једно војиште, чији су поједини делови опште узев имали истоветну важност; њихов значај могао је бити цењен у датом случају према захтевима повремене опште ситуације.

Сад је балкански фронт био важнији. Требало је подићи брану (:одбранбени насип:) противу опасне Антантине поплаве и осигурати се да се једном не провали и наводањ не препреплави државе Централних сила. Чак је Балкан можда могао да буде капија за испад, из које су се могле озбиљно угрожавати осетљиве везе Енглеске са Мисиром и преко Суеског канала са Индијом.

Што се ова брана није подизала, што се вршио само половни посао и што се мирно гледало, како се Сарајева војска у Солуну све више и више појачавала, Антанта Грке и њихову војску стављала у своју службу и Бугарску минирала из непосредне близине, све се то морало љуто осветити. Варница која, не утуљена благовремено од Немаца, даље тињаше, морала се претворити у разбуктали пожар, који је до темеља разорио поносну зграду Двојног савеза и немачку светску силу.

С немачког Ст. М.

ИЗ МИНУЛИХ ДАНА

Успомене из 1915., 1916., 1917. и 1918. год. пуковника П. Ј. Марковића. Београд, 1920.

Писцу ове књиге пошло је за руком да многе моменте из недавне прошлости тешких и минулих дана, што су их наш народ и војска преживели, сачува од заборава. Успомена