Ратник, 01. 01. 1921., стр. 394

356 ' РАТНИК

уздрмано српским покушајем пробијања, стајала је средином новембра са својим левим крилом према Французима, који су посели кључ Црне—Вардара код Градског—Криволака и према једној овамо потиснутој српској групи — од прилике 6000 људи, — која је штитила брдске прелазе ка Прилепу и Битољској котлини. Антантина војска — под Сарајем, јачином четири француске и једне енглеске дивизије — наступила је по свом искрцању у Солуну до у Вардарску долину, да би постигла везу са Србима и да их потпомогне. Она се пред 2. бугарском армијом зауставила и укопала у кључу Црне; Сарај није смео, при двосмисленом држању грчке војске у залеђу, да се много удаљи од свога солунског места истоваривања.

Тодоров одлучи да нападне Антантину војску и да је одбаци ка Солуну. Али пре тога били су Срби тучени код Прилепа (16. новембра), Битољ узет (2. децембра) и Срби принуђени да се повуку преко Охрида до арбанске морске обале. Сад, више несметано од Срба, треба приморати на повлачење Антантину војску обухватним нападом против левог крила. Ради тога Тодоров пређе Црну; али Сарај се благовремено извлачи испред опасности и напушта кључ Црне (3. децембра). Жестоким борбама наваљују Бугари за њим; Енглези на десном крилу Антантиног фронта долазе у опасан положај; поновљени застанци не могу да задрже повлачење, које се најзад претвара у попуштање слично бегству. Много је материјала уништено или пало шака Бугарима; Ђевђелија, Дојран падају 12. децембра, — Сарајева војска, гоњена непријатељем, навали натраг преко грчке границе.

„И сад се деси нешто необично“, вели Штегеман, „ова граница, коју пребацују топови, утицала је на гониоце као несавладљива препона. Бугари нису продужили гоњење, него се зауставише на земљишту нових српских крајева и уђоше између Дојрана и Ђевђелије у утврђене положаје. После неколико дана приспеше немачке трупе и обележише војну границу“.

Немци одустајаху да се потпуно користе успехом: они не одбацише Сараја на Солун, на његове лађе, са Балкана; они не очистише земљиште. Да ли су презали од повреде грчке неутралности Они, који са ратних интереса нису се устезали да повреде белгијску неутралносге Та већ је и сама Антанта употребила насиље према Грцима више пута и принудила их на повреду неутралности; и Сарај је сам са целом војском стајао на грчкој земљи!

И све то баш сад, кад је Антанта у једном париском ратном савету 1. децембра 1915, године донела решење, да своју источну војску под Сарајегом командом појача у накнаду за неуспелу дарданелску експедицију, а да би припретила бал-