Ратник, 01. 01. 1921., стр. 397

А

|

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ 259

је све фазе ово питање, од огромне важности по Антанту, пролазило, то нам ова књига потпуно непристрасно износи. За читаоце „Ратника“ држимо биће од интереса бацити један историјски поглед на прошле догађаје и извући из тога корисне поуке.

У једном од уводних одељака писац се осврће на разлику између немачко-аустријске коалиције и француско-енглескоруске антанте. Истиче важност и улогу Немачке, која је и економски и војнички имала да поднесе највећи терет, према чему је и. прву реч водила.

Њу је за ову улогу унапред одређивало ово: добра солидна немачка војска, најбољи ђенералштаб, уједињен народ (док је у Аустро-Угарској био збир противних, мржњом задахнутих раса и народа).

Хинденбург и Лудендорф командују на свима фронтовима, јер се за њих имало потребе. Нешто драстичним изразима пак писац износи улогу Аустрије и осталих савезника — Турске и Бугарске.

Француска објавом рата од стране Немачке бројно није сјајно стајала. Овај бројни однос улазак Енглеске није уклонио, али њеним колонијама се отвараху људски резервоари много богатији но што је то било код Немачке и њених савезника. Енглеска је ушла у рат ради свог сопственог спаса, своје сигурности. Баш изјава цара Виљема, да господари и влада океанима, њега је упропастила. Колико су поучне цифре, које писац даје, може нам као пример најбоље послужити ово упоређење извоза Енглеске и Немачке: Енглеска је за петнаест година, што су рату претходиле, позећала извоз са 15 а а Немачка пак свој са 1680/.

Сукоб је ових двеју држава био неминован, и то је натерало старог маршала Лорда Робертса, који је изненадно умро за време једног обилажења на фронту 1915., те се ставио на чело једне лиге за увођење опште војне обавезе. Био је потпомогнут у првом реду консервативном странком. Придобио је за себе још неке угледне људе који су на овој идеји радили, али који не успеше да отворе очи својим сународницима о политичкој опасности услед економског растења Немачке... Па ипак, и ако је Енглеску све упућивало на страну Француске, у почетку је код ње било устезање.

4 :

Инструкција, коју је од „владе Његовог Величанства“ маршал Френч, као заповедник енглеских трупа што су сеу Фран-