Ратник, 01. 01. 1921., стр. 398

360 РАТник

цуској искрцале, добио, веома је интересантна, особито њена тачка четврта, која гласи: „да је његово командовање потпуно независно и да ни у ком случају и ни у каквом смислу он никад не би могао бити под заповешћу,“

Дакле, њему се давала потпуна независност командовања.

Ако Немачка нападне Француску, британске дивизије, чији се број у напред није могао утврђивати, заузеле би своје место на левом крилу француских армија у северном крају између Мобежа и Катоа.

Објавивши рат Немачкој 4 августа 1914, у Енглеској је сутрадан одржан Ратни Савет, где је одлучено да се у Француску пошаљу четири пешачке и једна коњичка дивизија, или укупно близу 100.000 људи.

На седници 10. августа, кад је била конференција британских ђенерала и француских официра, било је доведено у питање и само искрцавање. Сер Дуглас Хег је саветовао да се чека. Француски је ђенералштаб имао потребу свих снага за офанзиву.

Дискусија која се развила завршила се одлуком сходном жељама главног француског ђенералштаба.

Али није било сумње о стању духова, које је владало код британских војних кругова.

Засебна глава која је посвећена Френчу и Ланрезаку» који је командовао петом француском армијом на левом крилу, пружа пуно детаља о односима који су у почетку рата, у току битке на Марни, владали. Било је контрадикције између наређења које је маршал Френч имао и потребе да се и енглеска војска стопи у једну армију јаку и послушну једној мисли, једној команди. За ђенерала Ланрезака је била тешка ситуација, и он је о покушају обухвата од стране немачких армија одмах обавестио Врховну Команду француску. Реч је овде о обухватном покрету немачке армије под ђенералом Фон Клуком.

Ђенерал Ланрезак је наредио повлачење своје армије. И пре но што су почели бојеви код Шарлероа, енглески маршал и француски ђенерал беху се састали, па се одмах још у почетку видело да међу њима није било симпатичне везе,

Кад је француски командант пете армије затражио од Френча, да се између француске и енглеске армије појача једним корпусом коњице овај му сухо одговори: „Не,“

23. августа, услед повлачења ХУШ. корпуса, које је опет проузроковано повлачењем Ш. корпуса пете армије, и енглеска војска била је скоро одсечена, без ослонца, и нападнута тог дана у јутру. Од 8 часова јутра до 5 часова по подне давала