Ратник, 01. 01. 1921., стр. 399

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ 361

је отпора јачем и бројнијем противнику и повуче се на 5 доб километара позади. Ситуација је била не мало за Енглезе тешка.

Депеша ђенерала Жофра енглеском маршалу добро једошла, дајући му ова обавештења: да су три немачка корпуса управљена на британски фронт, да му један непријатељски корпус обилази лево крило и да је пета армија француска у повлачењу.

26. августа, после несрећног исхода по Енглезе, главни њихов војни стан се сместио у Сен-Кентену, где је дошао Жофр да конферише са Френчом. И из овог другог сусрета са маршалом енглеским не изгледа да је дошло до сагласности у тенденцијама француског и енглеског генералисимуса.

Овај однос у командовању на западном ратишту, за све време битке на Марни, није се изменио. И тек победа на Марни учвршћује срдачније односе између француског и ентлеског ђенералштаба.

У првим недељама рата Врховна француска команда није могла да има на савезничко командовање онај утицај као после 'осведоченог успеха. Зато вреди прочитати места у успоменама Френча, где овај описује сусрет са ђенералом Жофром. У њима се налази куртоазија и ништа више. Жофр није „запрепастио“ ничим Френча у њиховом виђењу 16. августа. Онму није улис толико поуздања да се одрекне своје добијене инструкције.

Карактеристика коју даје овај Енглез о Жофру доцније се сасвим, из основа мења. Узрок је био велики план извршен у битци на Марни, натеравши десно немачко крило на повлачење.

ж

Сваким се даном после све више увиђала незгода од овако подељеног командовања. И сам Френч то већ признаје, трудећи се да све недостатке због тога сведе на минимум. Фош је после битке на Марни наименован за помоћника главном команданту и имао је задатак да координише покрете и рад армија упућених на северо-запад.

Британска се армија налазила између француских и не би могла, чак и да је то хтео маршал Френч, да предузима независне операције.

Али кад непријатељ, наводи даље писац, надираше ка обали одакле би могао запретити Енглеској, Френч, уверен у „незгоде подељеног командовања“, бејаше и сувише човек од дужности да се одрекне издатих му диспозиција. Фош с њим није никад говорко као с потчињеним, али Френч му се радо покори, потчини његовом утицају. И благодарећи овоме савезничке су се војске бориле као да су биле једна војска, које су потчињене једној јединој мисли.