Ратник, 01. 01. 1921., стр. 400

362 РАТНИК

Али питање о једном командовању овим није било решено. То је и формално требало потврдити. И то је била мисао свих француских министара, свих војних њихових старешина, тако рећи, свих Француза. Јединствено командовање на француском земљишту имало је да буде само француско или да га у опште не буде.

Френча је у децембру 1915. г. заменио Сер Дуглас Хег, који се у почетку рата био истакао. И за све време његовог командовања питање се у толико помакло, што су у Антанти биле уведене конференције на којима се претресало и решазало о разним војним мерама, плановима за офанзиву и др. Искуство је показало корист ових војних конференција да се остзаре офанзиве, што Бријан називаше јединство фронта. Фронт би био јединствен, у пркос географској растурености, хад једна иста мисао водиља буде преношена свима командантима. Да ово оствари и да привикне савезнике своје на првенство главног француског ђенералштаба, Бријан је хтео прво да појача ауторитет и престиж Жофра. Једним укавом 2. децембра 1915. године беше га подигао од ранга врховног команданта армија северо-источних у виши ранг врховног команданта свију француских војсака на свима фронтовима изузевши северну Африку и Мароко. Ове конференције савезничких ђенерала под председништвом Жофра имале су добрих страна. Оне су навикавале савезнике да своје концепције доводе у сагласност са концепцијама француског ђенералштаба.

Но енглески врховни заповедник је и даље стајао на равној нози... Маршала Жофра је у почетку 1917. г. заменио ђенерал Нивел, чији углед није могао да утиче на британске ђенерале. Чак ни његово, дотле непознато, име за њих није много значило, и то је чинило да се у питању о заједничком командовању остало при дотадањем. Ни измена мисли између Нивела и Дугласа Хега није ништа учинила. Свако је остао при своме. Ово је натерало француског команданта да иде у Лондон почетком ове године. Од овог је била та корист, што су британском заповеднику издате инструкције у смислу потчињавања у погледу командовања француском команданту. За све ово има се благодарити Лојду Џорџу који је за време рата био Клемансо у Енглеској. И с њима ово питање са свим сазрева: да се уведе јединствено командовање, но до којега је дошло још после многих криза и тешкоћа.

Да се дође до њега највише је утицао и помагао талијански пораз на Капорету.

РМ" |