Ратник

СОЛУНСКИ ФРОНТ

— Војно-Политичка Акција. —

|

После наше катастрофе у 1915. години и промене дотадашњега Штаба Врховне Команде, Врховни Командант Његово Краљевско Височанство Престолонаследник Александар, Краљевска Влада и нова Врховна Команда предузели су били најенергичније мере, да се наша војска што пре пребаци на Крф, ту реорганизира и успособи за нову акцију: Ослобођења Србије и Уједињења нашега народа. Циљ ових надлежних и одговорних фактора био је, да се наша војска из околине Скадра и Сан-Ђовани ди-Медуа пребаци на Крф помоћу савезничких бродова и да се прекине свако даље кретање војске сувим, било ка Драчу, било ка Валони, како су то желели наши Савезници, правдајући то оскудицом у транспортним срествима и тешкоћом укрцавања код Медуе.

Акција, коју је наша Влада била развила противу овакве намере наших Савезника, била је очајна. Ми смо доказивали немогућност даљег кретања сувим наше изнурене, изгладнеле и физички готово пропале војске и са правом смо захтевали, да та војска, која се тако сјајно одужила својим савезничким обавезама, буде превезена на Крф; али, на жалост, Савезници су остали неумољиви. У моменту ове тешке кризе, када су наши војници и избеглице умирали од глади и зиме по скадарском блату и пустој околини Медуе, Наследник Престола и Врховни Комадндант учинио је последњи покушај код Савезничких Влада, молећи их да не чине овакву неправду Српској Војсци и уверавајући их, да је Српска Војска неспособна за даље кретање сувим. Али и овај очајни крик нашега витешкога Врховнога Команданта не поможе и српски мученици, највећим делом, бише принуђени да носе свој Крст до Драча и Валоне, где се укрцаше, под најтежим условима. на савезничке бродове, који их пренеше на Крф и остала околна острва, — острва живота и смрти.

П.

На Крфу су предузете биле све мере, да се наша војска исхрани и снабде свима материјалним потребама.

РАТИШТА, СВ. 1Т–11. 2