Ратник

СОЛУНСКИ ФРОНТ 21

Што се тиче брдске артилерије, ми тражимо за сваку пешадијску дивизију по један дивизијон од по три брдске батерије.

У ратовима 1912—1913., као и у овоме рату, ми смо осетили недостатак у брдској артилерији. На испресецаном терену Балканског Полуострва овај је недостатак. особито осетљив. Војска, која дејствује на оваком терену, потребује што многобројнију и што моћнију брдску артилерију.

Одговарајући потреби о којој смо се уверили у нашим ратовима 1912.—1913. године, ми смо поручили у јуну 1914. године у француској фабрици Шнајдер и компанија 36 брдских батерија 75шт, система Шнајдер-Данглис. Овај топ је лако преносан и одличан по своме дејству. Овај материјал био је поручен само на неколико дана пре мобилизације 1914. године и како је фабрика Шнајдер била заузета израдом муниције и оружја за француску војску и за војску осталих Савезника, није, на жалост, могла да нам га испоручи, већ смо добили свега две батерије, и оне су дале одличне резултате. Наше тобџије су њима потпуно задовољне и са свију страна у нашој војсци добили смо израз једнодушне жеље да се снабдемо топовима Шнајдер-Данглис. Ми се надамо да ће савезници хтети узети у обзир ову једнодушну жељу свију наших војних кругова, жељу која је израз једне потребе, и да ће хтети донети решење да се Српска Војска снабде брдским топовима Шнајдер-Данглис. у

На послетку, што се тиче пољске артилерије, ми смо предвидели по два дивизијона од по три батерије за сваку пешадиску дивизију и две батерије за коњичку дивизију.

Односно митраљеза, молимо да се додели сваком пешадиском батаљону по четири митраљеза и сваком коњичком ескадрону по два митраљеза.

Српска војска, у нестрпљењу да се може понова борити и пуна поверења у своје моћне Савезнике, гаји чврсту наду да ће њене жеље у овоме погледу бити што пре остварене, јер се Србија, и ако још млада држава, увек трудила да својој војсци да најбољу могућу организацију, а нарочито да је снабде наоружањем првога реда. Српска војска имала је увек најбољу пушку и одличан топ, српски војник је навикнут на најсавршенију пушку и топ, схвата важност доброга наоружања, па такво и жели.

Са ових разлога треба имати у виду ову карактерну црту српскога војника, која треба да буде одлучујућа у питању избора материјала за наоружање наше војске.

Што се тиче возова, они су сасвим изгубљени. Мали број коња што још остаје, није могао бити пренет на Крф