Ратник

22 РАТНИК

ни до данас и немогуће је знати у каквом ће стању доћи. Желели бисмо да нам се даду мазге, као товарна стока, нарочито за брдску артилерију, а тамо где су предвиђена кола, да нам се даде мароканска двоколица, разуме се, запрегнута јаким коњима или мазгама.

Да би се у највећој мери смањио број стоке и кола, ми бисмо их заменили камијонима, које услед тога тражимо у већем броју но што смо имали раније.

Ако наша жеља у овоме погледу буде остварена од стране наших Савезника, онда ће Српска Војска моћи предузети борбу уз њих и са пуним поверењем наставити је до дефивитивне победе над заједничким непријатељем. Ми се, дакле, усуђујемо надати, да ће нам Савезници дати наоружање, које ће нам допустити да се до краја боримо са полетом и издржљивошћу за које су српски војници способни.

Србија може сада дати укупно 151.920 војника од којих 110.333 бораца и 41.920 небораца, али ови људи још нису подобни за операције, већ је потребно да се опораве, како у физичком тако и у моралном погледу, толико да ће моћи да се превозе са Крфа на Халкидик око половине априла. Кад се овоме дода време, потребно за неопходну обуку нових јединица у војничким знањима и употреби новога ратнога материјала, као и за реорганизацију војске и попуну материјалом и возовима, онда држимо, да ће се српска војска моћи употребити за општу офанзиву тек у другој половици. месеца јуна.

На послетку, Српска Врховна Команда мисли, да је у општем интересу да се повећају ефективи на Балкану, како би утицали на Румунију и Грчку да уђу у рат као наши Савезници, а у исто време приморали наше непријатеље да задрже на Балкану што већи број немачких и аустријских дивизија. Зато треба да је савезничка војска на Балкану толико јака, да представља стварну и озбиљну претњу снагама немачко-бугарским. Може се сматрати, да ће овај резултат бити постигнут појачавајући савезничку војску у Солуну на 500.000 војника

Било би нарочито корисно, да Талијани дејствују одговарајућим снагама од Валоне преко Елбасана у правцу Битоља.

Дејство једне знатне руске снаге на северном бугарском фронту било би од велике важности за операције и покрет с југа ка Сави и Дунаву, што би неоспорно одлучило Румунију и Грчку да се придруже савезницима.

На крају овога излагања, наш делегат захтевао је следеће најхитније мере, које треба одмах предузети: