Ратник

СОЛУНСКИ ФРОНТ 23

1.) Да се одмах Српска војска снабде модерним наоружањем, оделом и осталом материјалном спремом;

2) Да се Солунска Војска што пре појача, како би могла извршити успешну офанзиву, саображавајући своје дејство са осталим савезничким војскама у пролећној офанзиви, и

3.) Да се: Српска војска транспортује у Солун, али с тим, ла она неће моћи ући у акцију пре друге половине месеца јуна.

Предлог нашега делегата наишао је на велики отпор неких савезничкух представника и поводом тога развила се начелна дебата:

а.) Да ли треба да остане Солунска Војска, или све тамошње трупе треба одмах пренети на западни фронт, као главно ратиште; и

6) Да ли Српску војску треба транспортовати у Солун, или боље у Санти Каранта, или Валону, одакле би у подесном моменту са тамошњим талијанским експедиционим корпусом предузела офанзиву, било правцем Санти Каранти— Битољ, било правцем Валона—Елбасан—Битољ, или Елбасан— Дебар.

Приликом ове дебате талијански делегат нарочито је наваљивао, да се српска војска транспортује ка Валони или Санти Каранта, ради кооперације са талијанским трупама, али наш лелегат није могао никако на то пристати, доказујући немогућност те операције, како с обзиром. на планински терен, оскудицу у комуникацијама, даљину и несигурност операцијскога и комуникацијскога правца, тако исто и са моралног гледишта, јер би повратак српске војске у Арбанију и операције кроз њу биле од фаталних последица по њен дух и морал.

Ђенерал Жофр у својим разлагањима по овом питању дошао је до закључка: да српску војску треба транспортовати у Солун и да није потребно доводити српску војску на западни фронт, јер нема довољно транспортних бродова. Његово мишљење је било, да у овом тренутку није могућно донети ма какву одлуку о повлачењу енглеско-француских трупа из Солуна, јер су сва транспортна средства, којима Савезници располажу, заузета око транспортовања енглеских дивизија из Египта и осталог ратног материјала, те је стога предложио да се питање о појачању или укидању Солунске војске одложи на јесен.

Руски делегат сложио се у главном са ђенералом Жофром, прецизирајући своје мишљење овако:

„Ми можемо донети одлуку у једном погледу, а то је да српску војску треба транспортовати код Солуна, а не код Валоне или Санти Каранти, одакле треба предузети офанзиву, ако се укажу повољне прилике. ја држим да ће се ова могућност остварити, ако Немци буду приморани да врате своје дивизије са Солунског фронта на западни или источни фронт.“