Ратник

8 РАТНИК

жавну целину, што је са гледишта јединства била чиста штета, јер је то доносило поновно цепање и слабост.

Словенци су имали најкобнију судбу, они су били у на- · пону своје снаге у времену одмах по досељењу, у УП. столећу, држећи просторију изворних делова Ина и Драве, знатне делове Г. и Д. Аустрије, Штајерску, Крањску, Корушку, област Салцбурга и Линца у Тиролу, сев. источни део Истре, област Јулијских Алпа све до реке Таљиаменто. Тада је Дунав раздвајао Словенце од Чеха, и ако су само Панонија и Корутанија биле компактно насељене Словенцима. 662. године Баварци и Франци нападоше на словеначког краља Самоа и разбише словеначку државу, од које само Корутанија и Панонија очуваше независност са народним династијама.

Од 773. до 778. године Карло Велики освоји Корутанију. — 828. године корутански Словени дижу се са Људевитом против Франака, али, као што зе зна, неуспешно.

После неколико угушених устанака 976. године, Корутанија је распарчана и подељења на неколико феудалних области, чиме је још више била ослабљена снага словеначког народа. При свем том корутански сељак остао је отпоран, и наметнуте војводе немачкога порекла за дуго су — све до 1651. године —- морали поштовати стари уставни пропис проглашавања војводе на староме словеначком језику.

У ХГ. столећу Словенци дођоше потпуно под Немце, а од тада настаје најенергичнији рад на понемчавању.

Почетком ХШ. века Мађари освоје источни део словеначких земаља, али чески краљ Отокар их ослободи и Словенци га 1270. године прогласише за свога корутанског војводу.

То је кратко време трајало; 1278. године Хабзбурзи тукоше Отокара и запоседоше словеначке земље, које ипак задржаше свој народни карактер.

Као што се види, главни разлози зашто се Срби, Хрвати и Словенци нису ујединили у току 1Х., Х., ХТ. и ХИ. века, у времену по њиховом доласку на Балканско полуострво, у времену када су они већ били једна чиста јасна целина, ови су:

1) Навика на племенски одвојен живот, која је слабила тежњу за уједињењем;

2.) Планински развој и слаба комуникативност нове постојбинг, нарочито међупросторије између српске и хрватске државе, потенцирали су племенску подвојеност, а сем тога и слабили експанзивну моћ хрватске и српске државе, те ни једна од њих није могла извршити ни обједињавање суседних им јужно словенских племена;

3) Хрватска држава образовала се на северо-западном делу Балканског полуострва, а српска у планинском склопу,