Ратник

268 РАТНИК

густа је ову тешкоћу прекинула уредивши то питање. 3. августа је добио и депешу да регулише односе с италијанском дивизијом. Што се Руса тиче, ништа му није послато и они се сматраху као праве француске трупе. Исто је тако било са грчким дивизијама што их је доцније имала послати привремена влада у Солуну. И кад се све ово има на уму, по готову, писцу се морају признати тешкоће с којима се имао борити и савлађивати их. ж

Источна Војска је имала да послужи, да и Румунија приђе Антанти. 12 јула 1916. г. улога ове војске могла се збити у формулу: „Никакав акт офанзивни. Концентрација у близини гравице, да би се непријатељ лишио слободе кретања“. Или другим речима, опет по наводу пишчевом :

„Ништа не радити, по нешто предузимајући. Енглеска неће да наступа“. 25. јуна је био позват да састави план за напад са Србима и Французима те да увуче у рати Румунију. 15. јула депеша : бугарске снаге привезати да не иду на Румунију. Накнадно му се тражио шири план са британском кооперацијом, а циљ није био привезати већ уништити непријатељске снаге. За улазак Румуније у рат било је јављено, па се накнадно, како је већ иначе познато, мењало и одлагало. Прво је требало да Румунија уђе 8. августа, после је измењено за 14. август.

Сарај је почео напад својом 17-ом колонијалном дивизијом. Британска армија није учествовала. Али ђенерал Милн је обећао да му неће оставити бок незаштићен. Напад је био управљен ка Дојрану. Али у томе је дошла нова директива: „Напасти три дана после потписа уговора с Румунијом“. Она је потписала 17. августа, те је 20. требало напасти у правцу ка Хуму а Срби да предузму операције више ка западу. Кад су операције почеле и организација војске беше измењена, француске трупе су стављене под команду нарочитог команданта. Такође овом њиховом унутрашњем питању писац је поклонио две странице своје књиге.

Истог дана кад је конвенција између Антанте и Румуније, 17. августа, потписана, Бугари су напали. Мотив за овај напад налази се у једној депеши Теотокиса. „Виша команда се одлучила на ову офанзивну акцију због утицаја који би могла имати на румунску владу озбиљна акција Антанте против Бугарске (разговор са Јаговом).“ Грци су попуштали свуда по наређењима из Атине. 18-ог Баракли и Демир Хисар беху од Бугара заузети. На левом крилу, у западној Македонији, ситуација је била озбиљна. За српску војску каже, да је била управљена ка зони где је он желео ангажовати, све благодарећи