Ратник

274 | РАТНИК

Најзад се у свом закључку на крају књиге писац сумарно осврће на постигнуте успехе за време свог командовања. У свом командовању, од доласка и пријема команде он је имао једну оријентацију. Она је донела своје плодове. Она је проста: да створи политику за Антанту и Француску, не за после рата већ за сам рат. У војничком погледу не бити свакодневни роб конференција што су се ређале, где је све узбуркано, где ништа није решено, где цео свет говори а нико не командује. Покушао је да командује и дошао је до нечега, у пркос Енглезима, Италијанима, Грцима и неким Французима из Француске, који нису хтели никаквог успеха на Истоку. За ове последње каже, да су то јамачно творци или подбадачи телеграма који је ђенерал Сар-ј добио 10. децембра 1917. године, којим је смењен и позван у Француску.

Најзад, долазе на крају књиге прилози, разни документи, депеше, наређења, заповести, записници са разних седница, одговори и све друго што је у вези са напред донетом садржином у изводу. На њих се због ограничења простора није могло овде позивати. Читаоца ће сам текст упутити да их узме у обзир при студији.

Књига се појавила почетком јануара 1920. год. Изазвана је потребом, по речима пишчевим, да се брани и да исправи извесне нетачности које су се могле о операцијама за време његовог командовања да шире на Солунском фронту. Ми смо у нешто опширнијем изводу (мада у почетку ни сами нисмо то мислили) дали кратак садржај ове доста велике, обимне књиге: четири стотине петнаест страна. Књига се дотиче и говори о операцијама, и о догађајима у вези с њима, које су за нас биле од пресудног значаја. У њој се износи рад савезничких војсака на Солунском фронту, који ће, кад се буде писала историја наших ратова, у њој заузети достојно место.

Као један прилог, по нашем мишљењу, и ово ће дело неоспорно послужити. Из њега ће се у многоме упознати многе и многерадње, акције, које су се у овом или оном погледу одазивале на наше успехе или неуспехе. Апстрахујући све што је излишно, из ове књиге ће се вадити многи прилози за позначање тих дана борби српске војске на Солунском фронту, одакле је најзад у септембру 1918. г. потекло ипак ослобођење

наше отаџбине. Ђ. Ћирић.