Ратник

286 РАТНИК

Свршивши нашу артиљеријску школу у 1874. години са врло добрим успехом, покојни Арачић аванзовао је за пионирског потпоручника и прво своје службовање отпочео је у овоме роду оружја.

У први рат са Турцима ступио је као потпоручник, и то као ађутант за ђенералштабне послове у Тимочком корпусу, код пуковника Ђуре Хорватовића. Код овога нашег великана учио се покојни Арачић јунаштву и мушком држању пред непријатељем. Храброст и памет младога Арачића уочио је велики Хорватовић; ове високе особине његове приближиле су га строгом Хорватовићу. Издржао је млади Арачић тешке пробе код свога ратног мајстора.

У другом рату с Турцима, покојни Арачић као поручник у улсзи је начелника штаба Јагодинске бригаде, — он је тада био са својим сељацима. Двадесет деветог децембра 1877. год. на челу своје бригаде, први улази у тврђаву поноситог Ниша, тамо разоружава турску посаду и развија српску тробојку на старом бедему Константинова града. По том се бори код Самокова, излажући се опасности до самоодрицања.

После првих ратова са Турском, инжињерски капетан Арачић био је као државни питомац послан у аустријску војску, у инжињерске трупе. Ускоро за тим, по повратку из иностранства, преведен је у ђенералштабну струку, за коју је већ пре толиког времена показивао велику способност и наклоност.

По природи марљив, скроман, стрпељив и радљив, при том тихог, али запаљивог темперамента, покојни ђенерал Арачић преласком у ђенералштаб нашао је погодно поље за рад. Наша војска у ђенералштабном официру Арачићу добила је изврсног радника и васпитача војно-школске младежи.

Рат са Бугарима, 1885. године, затекао га је на положају начелника штаба Дринске активне дивизије. Командант ове био је тада питоми Јован Мишковић, благородни и умни војник.

Ако се код Хорватовића покојни Арачић научио одважности и брзини рада на бојишту, код Мишковића у рату 1885. године изучио је практичну ратну ђенералштабну службу, коју је као науку потом и предавао на вишем курсу наше Војне Академије.

Дружба и рад са покојним Мишковићем оставила је дубоког трага на стручној ђенералштабној спреми покојног Арачића. Иначе развијени умни хоризонат његов још више је раширен. Ђенерал Арачић био је један од најизрађенијих ђенералштабних официра европског типа. Често би покојник нама, својим ђацима, говорио: „Бог да прости Мишковића, био је уман и племенит војник, од њега сам врло много научио.“