Ратник

НЕКРОЛОГ 287

По свршетку овога рата, покојни Арачић, обогаћен јаким ратним искуством а наоружан врло солидним знањем теорије ратне вештине, служи и даље у дивизијским штабовима: Дринске а затим Дунавске дивизије, аванзујући поступно у чинове ђенералштабног мајора и потпуковника, и истиче се у ред професора наше Војне Академије, међу којима заузима једно од највиднијих места. Његови су предмети били: на нижем курсу, Војна Географија, Тактика, Историја ратова, а на вишем курсу Ратна игра и Ђенералштабна служба ратног доба.

Напоредо са професуром покојни ђенерал заузимао је и највиши положај у централној војној управи. Рад његов на положају начелника Опште-војног одељења Министарства Војног и у Оперативном одељењу Главног Њенералштаба био је врло плодан. Стара територијална подела наше области, велики број војних закона и правила, радови на земаљској одбрани, формацији и организацији наше војске, сведоци су и споменици његовога просвећенога рада. Доцније, на положају помоћника начелника Главног Ђнералштаба (односно Штаба Команде Активне Војске) био је неколико година и уредник „Ратника.“ Он је већ раније давао нашем војно-научном листу своје прилоге, а доцније, као његов уредник, давао их је чешће.

Период времена од 9 година, пред велики рат 1912. године, провео је покојни ђенераал ван војске, у пензији. Нуи за ово сразмерно дуго време он није прекидао везу са војском. Одмарајући се у његозом рођеном Ланишту и помажући своје сељаке саветом и материјално, покојни ђенерал није престао да прати и развој ратне вештине: рат Руса с Јапанцима јако га је интересовао. Онјеу овоме периоду био професор својој деци, официрима Петру и Браниславу, спремајући, узгрел, и велики број официра за мајорски испит. Тада је приступио и изради свога дела о Ђенералштабној служби, чији је први део издао још 1899. године („Љенералштабна служба ратнога доба“), а други део, („мирвога доба“) довршен 1914. године, није могао бити штампан због ратних прилика.

Када је 1912 године куцнуо час за покрет Балканских Хришћана против вековног душманина — Турака, ђенералштабног пуковника Арачића позвала је дужност за деликатну улогу команданта Тимочке дивизијске области. На овоме месту покојни ђенерал развио је дивну радљивост за снабдевање наших оперативних армија животним потребама и комором. Из Тимочке дивизијске области стизало је брашно у исто време и под једрене и у Љуму. Све је ово упућивао неуморни и часни администратор, пуковник Арачић, штитећи интересе отаџбине и пружајући помоћи ко год је и где је затражи.