Ратник

НЕКРОЛОЗИ 177

Био је интелигентно београдско дете из интелигентне чиновничке куће. Отац му, Никола, био је начелник Министарства Грађевина и васпитавао га је брижљиво. Млади Бранко учио је реалку и после шестог разреда ступио је 1885. године у Војну Академију (18. класа), а већ као питомац учествовао је у првом српско-бугарском рату. Војну Академију свршио је 1888. и био произведен у чин коњичког потпоручника.

· По одслужењу двогодишњег рока у трупи, у коњици, као водни официр, ступио је на вишу школу Војне Академије и ову свршио 1892. године као први. Затим је послат као државни питомац не Николајевску Ђенералштабну Академију у Петроград, коју је довршио 1897. године са одличним успехом. Потом је преведен у ђенералштабну струку наше војске, у којој јг провео до мајорског чина командујући батаљоном у 6. пешад. пуку и заузимајући положај начелника штаба тимочке и дунавске дивизије. Вратив се затим у свој род оружја, у коњицу, хомандовао је 1. коњичким пуком и био начелник штаба коњичке дивизије. У то време био јен професор Војне Географије на нашој Војној Академији.

У Великом рату 1914. и 1915. године пуковник Бранко Јовановић командује коњичком дивизијом и са њоме учествује у битци на Церу, доприносећи сјајној победи нашега оружја. У 1915. години са својом дивизијом пребацује се најпре на границу Бугарске а затим, када се развила велика непријатељска офанзива преко Саве и Дунава, он са коњичком дивизијом хита од Пирота у долину Велике Мораве и тамо притиче у помоћ јако нападнутој Ш армији.

Повлачење из земље коњичка дивизија извршила је преко Бицана, Дебра, Струге, Ђукуса и Елбасана, за које време она није имала губитака, те је тако стигла у Елбасан знатно бројно јака. Старањем њезина команданта дивизија се премешта у Кавају, где су људство и коњи одмарани за даљи пут ка Валони.

По доласку на Крф, покојник је унапређен у чин ђенерала.

Пошто је Отаџбина ослобођена, ђенерал Бранко добива команду над Моравском дивизијском облашћу а ускоро затим, у априлу 1919., постаје помоћник Министра Војног и Морнарице.

За ратне заслуге покојник је одликован нашим ратним одличјима: Карађорђевом Звездом са мачевима 4. реда, истом Звездом са мачевима 3. реда, Белим Орлом са мачевима 4, 3. и 2. реда. Од страних одличја имао је: Легију Части 3. реда, грчки Ратни Крст, чехословачки Ратни Крст, италијански орден Светог Маврикија и Лазара 2. реда, грчки орден Светог Спаситеља 1. реда. Сем тога, имао је наше ратне споменице за ратове 1885., 1912. и 1913. године.

Висока војничка образованост покојног ђенерала и његови манири културна и отмена човека чинили су га погодним

РАТНИК, СВ. УГ. 1921. 12