Ратник

176 РАТНИК

ни у којој службеној прилици као ни у рату, а од својих потчињених тражио је да му следују.

Једном речју, он је био витез без страха и мане, и то српски витез, у правом смислу те речи. У њему наша војска. губи врлога вођу и ваљанога радника на њезиној спреми и васпитању.

Спомен о њему остаће вечито да живи у душама наше: и потоњих генерација, а по речима песника Владике Рада Његуша:

„Благо томе ко довијек живи,

имао се рашта и родити“.

Вечни покој и лака српска земља нека буде ђенералу Божи Јанковићу, коју је тако жарко љубио, и за коју се витешки борио.

Слава му! у Драг. Милутиновић,

ђенерал.

ЂЕНЕРАЛ БРАНКО ЈОВАНОВИЋ

Министар Војни и Морнарице, почасни ађутант Њ. В. Краља 1868—1921

Ђенерал Бранко Јовановић умро је на послу, као борац погођен зрном у сред окршаја, као радник оборен муњом у сред рада на врхунцу високе зграде која се довршује и на коју се истиче нови грб са новом заставом, нова позлата са новом круном. Умро је као Министар Војни и Морнарице 29. априла ове године у јутру, напрасно, пред својом кућом из: које је пошао на дужност.

Ова смрт, коју он можда није ни осетио, била је за нас остале болно изненадна. У судбоносном времену које преживљујемо, кад је сваки вредан и искрен раденик тако потребан, кад је свака снага тако драгоцена и свако знање тако јако тражено, он је својим неповратним одласком упразнио један од најважнијих положаја, које је тако тешко попунити ваљаном заменом, а на којем се међутим врши огроман рад стварања, консолидације, одбране и где се полажу темељи једне велике будућности.

Напустио нас је врло рано, кад смо рачунали да је у пуној снази. Није га оборила старост, јер је био у 53. години; оборио га је напоран рад после напорних бораба.