Ратник

НЕКРОЛОЗИ 175

У Другом балканском рату 1913. године налазимо га као команданта исте Ш. армије на Овчем Пољу, на једној и другој гобали реке Брегалнице. На ову је армију и био управљен главни напад и препад најјаче ТУ. бугарске армије војнога мижистра и ђенерала Ковачева, која је у својим редовима имала 102 батаљона и 230 топова. 5

Упорно и јуначко држање наше Ш. армије на Брегалници 17. јуна као и потоњих дана инспирисао је и подстакнуо својим „личним примером храбрости на бојишту, у центру армијскога распореда, ђенерал Јанкозић. Овим је запечатио једну од нај„сјајнијих страна наше историје — победу над Бугарима на Брегалници. ·

За време рата 1914. године видимо га као главнога руковаоца операција братске нам Црногорске војске, у којој је оставио светао спомен.

У времену нашега повлачења 1915. године, као и на даље после реорганизације остатака наше војске на Крфу и рада на Солунском фронту, почивши ђенерал не прима виднијега учешћа, јер нам је војска бројем и сувише била мала.

После успеле офанзиве 1918. године одређен је за команданта ТУ. армијске области у Загребу. На овоме положају имао је опет прилике да последњи пут у своме војничкоме животу докаже своју високу војничку способност у одбрани наше увећане домовине, на корушкоме фронту, у првој половини прошле године. Ускоро после овога он се разболео, па, и болестан, остајући доследан самом себи до краја, отправљао је своју тешку и деликатну дужност на дивљење његових помоћника.

Обхрван већ тешком бољком ђенерал Божа Јанковић почетком 1920. године отишао је на приморје, у место Нови, за чију је слободу толико радио, и као војник и као политичар, и 7. јула тамо испустио своју племениту — српску душу.

За заслуге у ратовима имао је сва наша ратна одликовања: Златну медаљу за храброст, Таковски Крст са мачевима, Карађорђеву Звезду са мачевима закључно до Белога Орла 1. степена са мачевима, поред многобројних страних одликовања, међу којима и црногорско највеће ратно одликовање „Обилића медаљу“.

Почивши ђенерал Божидар Јанковић био је типичан војник и радник. Код њега је била равнотежа ума и карактера особина која се ретко налази удружена код вођа. У сваки рад уносио је сву своју енергију, знање и љубав. Својим преданим и истрајним радом био је пример својим потчињеним. Карактера је био правог, војничког — отвореног. Шта је имао рећи и приметити увек је отворено и у очи говорио; по свршеном раду био је са својим потчињеним прави друг. Себе није жалио