Ратник

130 РАТНИК

значаја тешкој артиљерији, — њиме се само успорава нападач али не и зауставља. Одлучни моменти су тек када треба поћи на јуриш, а за заустављање јуриша довољни су и на и лакши калибри, а не и тешка артиљерија.

Велики домети наводили су сем тога још и на расипање муниције.

Персен налази да је тешка артиљерија успоравала, у пољском рату, брзину кретања армија. Благодарећи томе, вели он, Руси су 1915. год. успели да се у реду повлаче испред Немаца, јер су ови вршили скокове од свега 4—5 км., да би на преноћишту могли сачекати долазак тешке артиљерије и са њеним садејством сутрадан продужити напредовање.

После Шарлроа Немци су оставили тешку артиљерију и она им није требала за гоњење. На Марни, вели, добивена је битка без тешке артиљерије.

Немци су можда мислили да су ту битку изгубили, јер уза се нису имали тешке артиљерије. У очекивању исте, на реци Ени, они су приступили укопавању. Томе су прибегли и Французи, јер нису могли пробити немачки фронт, а при томе и сами су се бојали да то Немци не учине према њима. И тако је дошло до рововског рата. Затим он вели, да је до рововског рата дошло, поред горњег, још и услед страха што га је улила Немачка тешка артиљерија. Али он одмах додаје, да је тај страх од дејства тешке артиљерије био претеран, да се ранијим васпитањем могла умањити и разбити заблуда у томе. Пешадији је, вели он, требало разјаснити да граната 155 мм, кошта 225 франака, 305 мм, 3.000 франака и 520 мм, зрна 6.300 франака; да од 1.000 тешких зрна избачених са велике даљине само једно погађа, да цев једног тешког оруђа постаје неупотребљива после свега неколико стотина метака, да зрна из тако брзо излизане цеви подбацују и туку сопствене трупе.

Тешка артиљерија на случај повлачења увек је падала у руке непријтељу.

Говорећи о расипању муниције, он вели да је оно про- | узроковало слабљење пешадије најмање за 500.000 бораца, који би можда две године раније донели победу над непријатељем.

У У1-ој глави Персен говори о принципима, о страху и изненађењу, завршујући је тврђењем, да су Немци постепено у у току рата повећавали број митраљеза и лаку артиљерију на рачун тешке артиљерије. Французи су обратно радили. То је било и са гасовима. Немци су са гасовмиа произвели изненађење, а Французи су имитирали Немце у истом средству и, наравно, нису их могли изненадити.

УП-ма глава носи наслов „Вођење раша“.