Ратник
ОПЏЕНЕ И ПРИКАЗИ 131
Он устаје против шаблонског тврђења: „У рату се увек има деловати офанзивно“, јер ће бити прилика када је одбрана целисходна и неопходно потребна: да се уштеде снаге за напад, да се непријатељ наведе под тешке услове борбе, ослаби и потом ослабљен нападне, и т. д.
Пребацује француском командовању што је излаз увек тражило у употреби моћног материјала, уместо да је демора-лизацију тражило на неки други начин. Истина, овде Персен не вели који би то био други неки начин.
Тражећи решење у изнуравању непријатеља, вели он, "Французи, су се и сами изнуравали. Да би се непријатељу убио што већи број бораца, требала је што јача артиљерија, а да би се ова што боље искористила, требало се стабилизирати, а то је водило рововском рату.
У року од три године шест пута мењала се доктрина: час је спас био у нападу, час је успех требало тражити у „дугом ломљењу непријатеља.
Неки су напади били неуспешни због кратке, а неки опет због дуге припреме.
Корист од изненађења јако је негирана у децембру 1916. год. Нивел заказује офанзиву која има отпочети 15. априла 1917. год Поводом тога он пише командантима армија, одлази у Енглеску, и Немци су наравно морали назрети ту офанзиву. !. марта 1917. год. Хинденбург се због тога добровољно повуче на фронту где се припремао напад. И после тога про„дужи се ранији посао, а по том, пре напада, артиљеријска припрема траје 15 дана. Немци добијају уремена, привлаче резерве, уводе знатан број митраљеза у фронт и офанзива не успева.
Ову главу завршава прекором што се на француској "страни потцењивао значај ангажовања великог броја митра-љеза на немачкој страни и што се рачунало, да ће се они моћи уништити артиљеријом. Не знајући места тих митраљеза, за које Персен вели да их је било око 1.500, требало
је залити артиљеријском ватром фронт од 50 км. ширине и -5 км. дубине. Рачунајући по једно зрно на сваки квадратни
метар површине, требало би избацити 125 милиона зрна, па
„да сви митраљези буду уништени, а то би коштало преко 30
милијарди франака, или што одговара петогодишњој целокупној потрошњи челика у Француској. У УШ-ој глави говори се о томе какав је топ потребан
"Француској: топ лак, који се може брзо преносити са једног
места на друго; који ће и са новог места моћи одмах отворити ватру не чекајући израду платформи; који ће моћи из"бацивати тешка зрна и помоћу њих рушити препреке пред.
9