Ратник

96 РАТНИК

премало сумарена. Да је подморнички рат започео у један мах са 300 до 400 сумарена, био би успех по свој прилици поразан. Са оваком силом која би насрнула елементарном снагом, док још нема противмера, уништиле би немачке подморнице у невероватно кратком времену много милиона тона; последица би била велико запрепашћење и одлучан успех. Но место тога започео се рат сумарена с неким устезањем и са малим бројем подморница различите вредности; савезници су мало по мало умели да предусретну опасност. Често је пута лукавошћу успело уништити подморницу. Замке за сумарене, оборужани бродови маскирани као рибарске лађе привабљиваху подморнице, да их онда топовским метцима или кљуном униште. Команданти сумарена постајаху наравно опрезнији, те се услед тога смањивала и висина потопљених тона.

Тирпицово средство коначне победе показа се напокон као погрешно и прецењено. Осим тога привукао се нови противник — Америка — са њеном неисцрпеном енергијом. Но маса немачког народа непоколебано је слушала и читала прогласе адмиралштаба, који нису били ништа друго него одјек гласа Тирпицова. Када се током године 1917. и 1918. већ није могла затајитн поплава француског фронта американским трупама, немачки су службени и полуслужбени извештаји изравно или бар уз околишења тврдили: тим боље, наши ће сумарени онемогућити снабдевање ових трупа храном и муницијом, и американске ће дивизије на француском тлу малаксати. Па и Хинденбург, под хипнозом Тирпицовог апсолутног убеђења, изразио се почетком 1917. према јавности овако: „Победићемо ако издржимо непријатељске нападаје тако дуго, док сумарени не изврше њихов задатак. Они га врше добро, јер уништавају непријатељеве услове живота у већој мери него што смо очекивали. Неће проћи много времена, молиће за мир.“

Како већ споменусмо, био је број подморница премален за ову задаћу. Почетком неограниченог подморничког рата, т.ј. 1. фебруара 1917., било је у Северном мору 57 сумарена. Заповеднику балтичких сила било је додељено осам, морнарском корпусу у Фландрији 38, а станице Средоземног мора располагаху са 31 подморницом различитих типова. Ова флота сумарена, од које је — наравно — само једна трећина вршила своју тегобну дужност, није — разуме се — могла да изврши огромни јој стављени задатак. Енглеска поља положених мина, протудејство брзих разорача снабдевених бомбама, велики број плитких за побијање подморница саграђених лађица, мреже и препреке, те већ споменуте замке смањиваху стално број немачких подморница. За време рата употребило се 360 сумарена и подморских крстарица, а од ових је настра.