Ратник
98 РАТНИК
Будући дуго на положају, сваки батеријски положај претворен је у један отпорни центар, ограђен рововима и жицом. Непријатељски аероплани спустили су се ниско и из митраљеза тукли батерије, колоне и уопште све што су нашли у своме лету. Да би се непријатељу закратиле такве екскурзије, прво на западноме а по том и на осталим фронтовима, дати су батеријама митраљези за одбрану од непријатељских аероплана, као и за блиску одбрану положаја.
И на Солунском фронту осетила се потреба за митраљезима, па су зато пред јесењу Солунску офанзиву 1918. године свима артиљеријским пуковима у нашој војсци додељени. митраљези. Неки артиљеријски пукови примили су их, неки због брзих покрета нису, неки их артиљеријски пукови и сада имају. У сваком случају потреба за митраљезима по батеријама несумњива је, не само за рововску, већ и за пољску војну.
Колико је пута било прилика, да батерија или цео дивизион остану без пешадије, и колико би њихова сигурност била већа да су имали ма само и један митраљез са добро обученом послугом за гађање из митраљеза. Многе батерије, које су доживеле катастрофу због непријатељског пешад. обиласка и њихове ватре, несумњиво би избегле тај губитак да су имале митраљез при себи.
Команданти дивизиона и командири батерија, често пута приликом наступања по тешко пролазном земљишту за артилерију, били би осигурани сопственим митраљеским одељењима, када пешадија оде напред.
Најзад митраљези по батеријама корисни су и у мирно доба по граничним гарнизонима, због комита, најзад и по гарнизонима за локалну употребу, где пешадије нема.
Рат је дакле показао, да су митраљези врло потребни батеријама, и зато треба тачно предвидети њихову формацију по батеријама у мирно и ратно доба.
Све немачке и пољске и тешке батерије биле су наоружане са два митраљеза. Ова су оруђа била употребљена за борбу противу непријатељских аероплана који лете ниско и за блиску одбрану положаја.
По званичним немачким документима детаљна употреба митраљеза у артиљерији била би овака:
Артиљеријски митраљези модел 1908 штите батерије од аероплана који лете ниско (висина мања од 1000 метара) и за блиску одбрану батеријских положаја. Они треба да су у стању да се боре противу ваздушних и земаљских циљева. На тај начин они допуњују дејство дивизијских митраљеза, који су распоређени по дубини и имају задатак да одбију непријатељске нападе.