Ратник

14 РАТНИК

све размештаје и кретања из једне војне области у другу или из једне прекоморске „команде“ у другу (Соттапдв, територијални назив за неаутономне колоније); 2) команде за кретања у границама њихових области, за шиљање рекрута из депоа, који се налазе на њиховој територији, у друге команде. — Не постоји, тачно узев, обвеза железничких друштава да се одазову жељама војних власти, али се ипак не дешавају тешкоће. — Ако би нпр. министарство војно имало да превози трупе из Бирмингема у Алдершот, оно извештава управу железничке мреже у Алдершоту; железничко друштво тога места одмах регулише све појединости железничког покрета споразумевајући се са осталим друштвима у унутрашњости земље,те затим шаље свој пројекат министарству. Ради тога свако веће железн. друштво има код себе по једну војну канцеларију чији шеф (агент) са својим стручним секретарима има дужност да отправља ове послове.

При мобилизацији свака терит. команда краљевине добива по једног техничког комесара (са називом „секретар железничког друштва“) из оног друштва, чије је седиште у области те команде.

Команде врше под својом одговорношћу (тј. по својој. власти) изоловане размештаје, деташирања кадровска (ради попуне), премештаје резервиста итд. Кретања већих група и тела регулисава министарство војно, нпр. из мобилизацијских центара („станица“) а без посредних органа, споразумно са железничким друштвима, као и у миру (в. горе).

За време последњег рата влада је субвенционисала и контролисала железничка друштва; састављен је један железнички извршни комитет, којем се имао обраћати „Управник Транспората“ у министарству војном и од којег је добивао потребна техничка обавештења. Овај је комитет дакле био посредник између министарства војног и железничких друштава, преко којег су и ова слала своје пројекте министарству.

Персонални састав пољских железница. — Код Алдершота (велики војни логор енглеске војске недалеко од Дувра) постоји једна железн. саперска чета, која прима добровољце на смањени рок војне обвезе (која је од 3 године). Ови пријавници пролазе кроз скраћену војну обуку, па после ње кроз техничку; по свршетку активне службе прелазе у резерву за 9 година и употребљавају се у железничким четама (пољским).

Сем тога, постоји извесан број железничких саперских чета у специјалној резерви, које се формирају од људства обичних железничких чета.

Све ове јединице, које се при мобилизацији могу пове-