Ратник

О ПРОБОЈУ СОЛУНСКОГ ФРОНТА 7

Дакле, да будемо фри пут јачи од непријатеља на фронту пробоја, и ако је он јачи од нас на целоме Солунскоме фронту за 15 батаљона.

Пошто је целокупни фронт, на коме је требало извршитити пробој, износио 30 км. онда се пошло даље, и решено је да се фронт за главни напад још више сузи и да се главни напад изврши на фронт Соко—Кравички Камен, што је чинило свега 9 км. и да се шу концентришу пет ОПвизија, дакле да имамо над непријатељем једну екразантну надмоћ, те да га бијемо што боље.

Распоред за битку усвојен је овај:

Прва Српска армија напада на фронт Лешница—Соко и са Дпоинском и Дунавском дивизијом у првом реду, а Моравском дивизијом у резерви;

Друга Српска армија напада на фронт Соко—Сушица и то са Шумадијском, 17. и 122. француском дивизијом у првом реду, а са Тимочком и Југословенском дивизијом у резерви.

Енглеско-грчка војска напада на Вардарски фронт, и

Француско-италијанска војска напада на Битољски фронт.

Према томе на главни фронш напада од 9 км. било је конценшрисано за напад: 5 дивизија са 368 топа, што значи, да је извршено правилно груповање снаге за напад, јер смо ту, где шреба да се реши субина бишке, били пет пута јачи од. непријатеља.

Кад је на овај начин решено питање о груповању наше снаге, онда се приступило одмах изради плана за извршење припремних радова, где је предвиђено ово:

1) Израда нових путова за артиљерију;

2) Оправка постојећих путова за што бољу везу са базом;

3) Израда нове жељезничке пруге Драгоманци—Бизово и поправка жељезничке пруге Вертекоп—Суботско, за што боље снабдевање трупа на главноме правцу дејства.

4) Израда ампласмана за нове батерије;

5) Израда депо-а муниције за артиљерију и пешадију, која има да дође као појачање на главноме правцу дејства;

6) Пренос муниције за 7 борбених дана за све јединице;

7) Постављање нових телеграфских и телефонских линија; и

8) Израда нових аеродрома за појачања у авијатици.

Све ове припреме имале су бити готове најдаље до 25. августа (старог стила) што је на фронту Српске Војске било извршено тачно на време, али на осталим савезничким фронтовима није било готово пре 29. августа.

Напослетку је остало да се реши питање: кад да отпочне напад и каког