Ратник

О ПРОБОЈУ СОЛУНСКОГ ФРОНТА 11

постављени јој задатак за тај дан — да освоји коту 1765.

Непријатељ је ускоро успео да заустави даље напредовање и 17. француске дивизије, јер су му почела пристизати појачања у тој мери, да је непријатељ био предузео и противнападе. За одбијање ових против-напада командант 17. дивизије утрошио је све своје резерве, те не само да није имао више ни снаге, ни моћи да продужи офанзиву, већ је морао да напусти неке од освојених тачака.

Моменат је био тежак, али не очајан, јер су у томе времену храбри Шумадинци, после очајне борбе, освојили и источни Ветреник, а у 16 и Кравички Камен, тај нојважнији положај на целој непријатељској одбранбеној линији, те на тај начин олакшаше тешко стање у којем је била 17. француска дивизија и омогућише јој покрет у напред. У исто време ушла је у дејство и Југословенска дивизија.

Освајањем овога положаја од стране Шумадинаца била је решена и судбина бугарских положаја и њене војске, и ми смо били сигурни да је пробој успео, да је победа наша. Шумадијска дивизија је имала највеће успехе овога дана и њојзи припада највећа заслуга за добитак Могленичке Битке и за:пробој Солунског фронта.

За време док су се водиле ове очајне и решавајуће борбе на фронту П Српске армије, наша [армија такође је напала на непријатеља на своме фронту и ту су се биле развиле тако исто крваве борбе. У тим борбама Дринска дивизија успела је у прво време да освоји један део Сокола, али због неуспеха 122. дивизије која је имала да садејствује са Дринском дивизијом, морали смо да напустимо Соко.

Дунавска дивизија успела је освојити коту 1338, али је наишла на врло јак отпор од стране непријатеља при нападу на Рововску Косу, те се морао обуставити пешадијски напад и продужити артиљеријска припрема, а наређено је да се ноћу изврши напад на непријатеља.

Ноћни напад је потпуно успео и 3. септембра у 5 часова јутра били смо господари целе Ирве линије непријатељских положаја.

2. септембра продужена је офанзива на целокупноме фронту само са Српском војском.

17. и 122. француска дивизија остале су на освојеним положајима као армијска резерва, а све српске дивизије ушле су у прву линију и напале непријатеља. За овај дан Југословенска дивизија имала је најтежи и највећи задатак: да освоји Козјак, тај најважнији положај на [ непријатељској одбранбеној линији.