Ратник

НАПАД НА КАЉЕТСКУ ШУМУ 79

у фебруару једним махом пренела напад од полазне тачке довде, обновила је, после кратког одмора, неколико пута покушај да отме шуму, али је при томе претрпела тешких губитака. 28. маја требало је да је смени 7. рез. дивизија. Она је затим, заједно са унутрашњим крилима обеју суседних дивизија (1. пруска и 2. бав.), требала да изврши напад на Каљетску шуму.

7. рез. дивизија (ђенерал пешадије гроф Шверин) била је једна одлична, у борбама опробана дивизија. Сад је, после неколико месеца, стајала 2 недеље на мирним положајима код Розоа као резерва врховне команде и то је време употребила за вежбање у рововској борби. Њени официри и подофицири били су пре тога обучавани у „јуришним школама“ (5шттзећшеп) код Бевила и Музона.

Положај 6. пеш. дивизије повлачио се од фора Дуомона (Скица 2.) југоист. спроћу Британског просека. Он се састојао од два рова, који нису имали ни заклона ни препона, а непријатељска крупна зрна су их сваки час рушила. Једини нешто заклоњенији прилаз водио је са левог крила из Британског просека до у положај, али је и тај био под ватром француских стрелаца са баре Воа. Неку је заштиту давао борцима Казематски просек одмах близу иза положаја. Али је гребен, који се повлачио даље северно од фора Дуомона до међупросторног објекта Хардомона, толико био обасипан непријатељским зрнима, да је веза преко њега у назад била могућна само трком, а артиљеријски осматрачи морали су се збити у једну стару француску куполу, једину осматрачницу која је давала нешто мало заклона. Земљиште даље северно било је такође под сталном ватром, нарочито увале које су међутим могле бити згодне за скљањање резерава.

Непријашељски положај, који је местимице био од немачког удаљен свега до 40 м, био је врло згодан за отпор стога што је у њему неколико бетонованих пешад. просторија из мирнодопског утврђивања било преустројено за митраљеске заклоне, а које немачка артиљерија до сад није успела да поруши. Од некада високе Каљетске шуме није се могло више видети до трупаца, а мало јужније шума Шапитр показивала је слику пусте површине прекриљене обореним стаб„лима. За заклоњени смештај резерава непријатељ је располагао дубоком увалом код Воа, од које се земљиште благо спуштало ка фору Сувилу. Цела површина је од борбе, која већ три месеца непрестано трајаше, била разривена хиљадама тешких и најтежих метака, што јој даваше једнолику сура«ту боју. у

Батаљони предње линије уђоше у положај при најјачој