Ратник

94 РАТНИК

лизирајући ово одважно дело, породи се у глави адмирала опет нови стратешки план. Он га објави у једном интервју-у са американским новинарем Вигандом почетком новембра исте године: „Америка није протестовала кад је Енглеска затворила Северно море неутралној пловидби. Што ће Америка ако Немачка објави подморнички рат свим трговачким бродовимар“ Американац упита: „Зар Ви заиста намеравате подузети овор“ „Зашто не» Енглеска хоће да умиремо од глади, ми се можемо реванширати, опколити Енглеску и потопити сваку лађу која плови прама њеним лукама и на тај начин онемогућити њено снабдевање.“ „Има ли Немачка доста подморница>“, упита Виганд. „Има; подморница већег типа имамо више него Енглеска“, хвалио се вођа немачког поморског рата. У истини се сумарена саградило у години 1910. свега 7, 1911. и 1912. по 5, 1913. 6, а 1914. до августа свега 4, и то све мањега типа! Међутим у децембру 1914. признаје адмирал истоме новинару: „Треба признати, да су сумарени ново и изврсно борбено средство. Ми смо мислили, да подморница не може остати више од три дана на отвореном мору, јер би јој посада изнемогла.“

Одговорни државни секретар признаје дакле, да он сам још у првим месецима рата није имао правога појма како би се могло искористити ово ново оружје. Али сада постаје убеђен пропагатор тога да је рат са подморницама, а не борба између великих бродова, дакле ланцирање торпеда против бродова сваке врсте, она тактика која ће донети победу! Већ 4. фебруара 1915. излази Тирпицом инспирована изјава адмирала Фон Пол-а, шефа немачког адмиралштаба, о „подручју подморничког рата.“ У споменици припосланој неутралним државама читало се о овоме следеће: „Воде око Велике Британије и Ирланда закључно са Енглеским каналом, проглашују се овим за ратне зоне. Почев од 18. фебруара свака ће се непријатељска трговачка лађа овде уништити а да се не уклоне опасности које при томе прете њиховим посадама и путницима. Неутралне лађе у ратној зони такође су изложене погибељи.“ Против ове изјаве, која је тешко увредила свако досадашње међународно право, најенергичније протестују Сједињене Државе Америке. Измена нота са Вашингтоном достиже врхунац када 7. маја 1915. сумарен „У 20“ уништи огромно велики путнички брод „Лузитанија“. Сумарени увек даље продиру. Током године 1915. дођу у Средоземно море, чак и до Дарданела, на северу до заљева Архангелског; у августу 1916. пристаје трговачки сумарен „!'ешасћЈапа“ у Балтимору, а ратна подморница „У 53“ у Њу Порту. Но о савладању Енглеске и њених савезника није било ни