Ратник

4 Ратник

школске 1902. године), на деликатним дужностима у Главном Ђенералштабу, као и за време командовања Дринском дивизијском облашћу, Мишић је умео да придобије за себе људе и почео је да открива своје маркантне и велике способности. То доба обележава почетак његове праве војничке каријере, и велика је заслуга војводе Путника што је обдареност Мишића уочио, што је назрео његов таленат и његову вредност и што га је на три године пред почетак судбоносних догађаја узео за свога помоћника.

Непрекидном и дубоком проучавању рата Живојин Мишић. је био посветио сав свој живот. У проучавању факата и ратних појава проводио је све слободно време, не само док је био у активној служби већ и као пензионар, када је развио пуну енергију у писању и штампању својих умних војно - научних. радова. Као човек велике интелектуалне осетљивости, Мишић. је, објашњавајући начела Стратегије, науке о вођењу рата, пред својим ученицима — слушаоцима Више Школе ВојнеАкадемије и ђенералштабним кандидатима — умео да се представи даровитијим, способнијим и духом светлијим од осталих наставника тога времена. Примењени, пак, део свог научног и наставног рада, руковођење вежбањима у решавању разних. стратегијских и тактичких проблема, Мишић је базирао још: и на свестраном познавању особина нашег и суседних народа. а своје ученике упућивао је: не само на студију ратоводства. већ и на упоредно проучавање и добро познавање свег интелектуалног, осећајног и моралног живота наше расе.

Као помоћник војводе Путника у току три предратне: године, Мишић је рељефно испољио особине великог организатора припремних ратних радњи, огромних по обимности а. капитално важних по резултат скорашњих ратова. За време, пак, саме војне 1912., 1913,, и 1914. године, помажући свесрдно: и неуморно покојног Путника, у питањима оперативног вођења. наше војске испољио је, поред даровитости, велике отпорности: и врло јаке интелектуалне и моралне енергије, још и проницавост, нарочиту смелост и импулсивност. Тек, дакле, у неизвесној и ужасној рашној атмосфери, обдареност п величина војводе Мишића почиње да се јавља у пуноме сјају, а радећи тако дуго на стварним и најзначајнијим ратним пословима имао је и времена и прилике да се до потпуности формира у правог и великог војсковођу.

У другом периоду своје ратне каријере, на челу Гармије, којом је командовао од 1. новембра 1914. године до 21. фебруара. 1916. године и од 14. августа 1916. године до јула 1918. год... на сваком кораку давао је доказа о томе, да су му урођене: све особине потребне за највише командовање и да је начела и принципе ратоводства, које је ранијих година са катедре