Ратник

Грађење нових жељезница 29

кала из богате храном Шумадије у пасивне пределе Санџака и Црне Горе, постепено донела оне дохотке, који би огарантовали издатке на њу.

Пруга: Царево Село—Штип—Градско—Прилеп—Битољ Охрид— Дебар.

Ова би пруга била у почетку више националног, војничког и културног карактера. Но убрзо би омогућила живље насељавање ових крајева, те би насељеници са садашњим становништвом убрзо створили од ових сада пустих крајева активне крајеве са великим извозним прометом, нарочито у храни, који би огарантовао оне дохотке, који су потребни за отплату и одржавање њено.

Са војничког гледишта важност и потреба за овом пру- | гом налази се у томе, што она изводи како на фронт према Бугарској, тако и према Арбанији и Грчкој, везујући се са! | главном пругом довољно удаљено од ова три фронта.

Пруге: Прилеп—Кичево и Ђенерал Анри (Скопље)—Тетово—Гостивар. (Ове две пруге имале би да замене садашњу Дековиљ (0.60. м. колосека) пругу: Ђенерал Анри—Тетово—ГостиварКичево— Охрид, коју су Немци у току рата подигли за чисто војну потребу, до на 7 км. испред Охрида, а ми је у 1920. и 21. години продужили, опет у главноме за војне потребе, даље преко Охрида и Струге у правцу ка Дебру до Ташморуништа. Ова је пруга дугачка 247 км. и може да преноси дневно око 120 тона са запрегама на делу: Гостивар—Кичево. Као уска пруга са великим У сНа НИ), који на многим местима не дозвољавају више од 4 вагона у композицији, ова се пруга са овако великом дужином могла да рентира само у ратно доба, када важи војни принцип: „шта кошта нека кошта;“ данас, у мирно доба, када се мора да води строг рачун о свакоме излишном издатку, ова се пруга мора да укине и на њено место да уведу горе наведене нормалне пруге, чије ће одржавање стати истих издатака а моћ транспорта несразмерно прећи моћ садашње пруге.

Нове пруге: Прилеп—Кичево, она до Дебра и она од

Ђенерал Анри до Гостивара, биле би на сваки начин у почетку пасивне. Но и ове пруге, као и раније наведена, биле би убрзо од велике користи и са финансијског богаћења државе, јер · оне улазе у пределе који су веома плодни и у чијим се гудурама налази велико рудно благо, које је тамо. неупотребљено лежало само зато, што се тамо у недостатку моћног саобраћаја није смело ни ићи а камо ли што урадити.