Ратник

ОЦЕНЕИ ПРИКАЗИ 173

постоје извесне разлике. При данашњој јакој техничкој усавршености наоружања и других борбених средстава, те разлике слабо падају у очи. Скори светски рат је показао, да су све војске у смислу подношења физичких напрезања биле на приближно истој висини или тек са таквим „разликама, да се једино због њих нису губиле нити добијале борбе, бојеви, односно битке“.

Г. Варјачић вели:

„Изузимајући последњи став „да се једино због њих нису губиле нити добијале борбе, бојеви односно битке“, налазимо да је све остало погрешно, у основи“.

Прво, те, што је г. Варјачић назвао ставом, није став.

Друго, да видимо да ли су моје мисли у другом ставу заиста нетачне. .

У првој реченици ја сам рекао:

„При данашњем начину живота фивгичка развијеност код разних народа прилично је уравнотежена, и ако и у томе постоје извесне разлике“.

Непобитна је истина да и ако постоје извесне разлике у физичкој развијености, ипак је ова код разних народа прилично уравнотежена — наравно овде долазе у обзир само културни народи. Када то не било тако, онда ни сам г. Варјачић не би могао рећи:

„Но, ма како да се ова ствар посмашра, разлике у физичкој развијености без већег су утицаја и значаја за борбу и борбени живош уопште“.

Друга моја реченица у том другом ставу гласи:

„При данашњој јакој техничкој усавршености наоружања и других борбених средстава, ше разлике слабо падају у очи“. И ово држим да није нетачно. Раније, кад су техничка средства била примитивнија, физичка је развијеност јаче падала у очи но данас, када механизам у многоме замењује обичну живу људску физичку снагу.

У трећој реченици другог става ја сам рекао, а и сад то пснављам, да је светски рат показао, да су све војске у смислу подношења физичких напрезања биле на приближно истој висини или тек са таквим разликама, да се једино због ших разлика у способности за подношење физичких напрезања нису губиле нити добијале борбе, бојеви, односно битке.

Критичар се слаже са идејом, израженом у овој курзивом написаној реченици. Па кад је то уочио, онда је требао исто тако да схвати, да је та друга реченица у овој сложеној реченици та која оцртава крајњи израз мога мишљења по овој, ствари и да сам је исписао баш зато што идеја у првој реченици није довољно потврдна.