Ратник

174 РАТНИК

(Ово ми даје повода да мислим, да ме критичар није у довољној мери разумео, мада сам ја ту био потпуно јасан.

У закључној реченици по овом питању критичар вели: „Физичка развијеносг код разних народа, па ма била код истих уравнотежена, нема свог одлучног значаја и утицаја на борбу“....

Критичар не види, да баш због те уравнотежности у физичкој развијености ова и нема одлучног значаја.

Ако се занемари та нелогично уметнута реченица, онда би се критичарева мисао свакако овако оцртала:

„Физичка развијеност код разних народа нема свог одлучног утицаја и значаја на борбу, већ њена успособљеност „за рат, а ова је код разних народа јако различна и јако пада у очи.“ :

На то ћу критичару одговорити, да при изради своје студије „О борчевој психи“, кад сам мислио на физичку развијеност, нисам мислио на њено неговање ради неки атлетских радњи, него, природно, у циљу ратних потреба. Тако је требао и критичар да схвати и ништа му није давало повода да то другчије разуме. Затим, баш кад се посматра и питање „успособљености физичке развијености за раш“, само ширим погледом и са елиминисањем многих других примеса, онда се мора доћи до закључка, који је идентичан моме тврђењу, т. ј, да се искључиво због ње нису губиле битке, бојеви и борбе ни у овом последњем рату. Наведени примери на 13-тој страни више су последица моралне силе наше војске него ли „успособљености физичке развијености за рат“.

Далеко би ме одвело, ако би са оваквим детаљисањем одговорио и на критику трећег става прве полустране мога рада. У том ставу ја сам рекао:

„Слично је и са умним борчевим напрезањима, јер се од борца не тражи много умовање. Умовање је поглавито посао командног елемента.“

Тиме што сам рекао да борац „нема много да умује“, ја нисам тврдио да борац нема да умује, нити сам рекаода има мало да умује. Израз „нема много“ означава нешто више него ли израз „мало“. То је критичгр требао да уочи.

Сем тога, овде има још једна врло важна ствар, коју критичар није схватио, па је због тога у главном и дошло до критике.

2-ги, 3-ћи и 4-ти став мога рада написани су да поставе у релативан однос физичку развијеност, умна и душевна борчева напрезања у погледу њиховог утицаја на исход“ борбе. Тај је релативан однос, по мојој оцени, и сада правилно обележен и мислим да ни г. Варјачић неће рећи, да су физичка