Ратник

__ПРВА АРМИЈА И ЊЕН КОМАНДАНТ 19

стране. За војводу Путника и себе писац је изјавио „да никада нису били утучени“, како је то почивши војвода Мишић у две три прилике у другој половини месеца новембра констатовао, а за Мишића пак навео: „да је за време целог нашег повлачења 1915. године био стално нервозан и депримиран“, да га је „та депресија држала све до Скадра и довела до оног познатог сабора у Пећи“, о чему г. ђенерал неће за сада више да товори...

Ова смела изјава садржи у себи како пристрастност и сукобљавање са истином, тако и очевидни напад на прослављеног војводу Мишића, да је телефонске разговоре са војводом Путником и пуковником Павловићем извртао и њихово морално осећање неверно престављао! Писац Колубарске битке истина није покушавао да заузме борбени став према по-

чившем војводи за време његова живота, — али чим је Мишић заклопио очи, он се ево немилосрдно баца на мртвога човека, који није у могућности да се брани!.... Та не-

скрупулозност тера ме, да у одбрану мртвог и великог војводе Мишића претресем и сам долирнуто питање, укратко и на основи података којима расположем, остављајући да о њему у свој потребној потпуности пишу они који су изближе пратили рад Врховне команде и били поред војводе Мишића у току нашег повлачења 1915. године.

Пре свега, као човек, који је имао срећу да у најкритичнијим и најславнијим операцијама 1914. године буде стално на службеној дужности у непосредној близини команданта 1 армије војводе Мишића, — осећам се обавезним да изјавим, да се величина почившег војводе, поред свих других дивних карактерних особина, поглавито баш огледала у његовој моралној храбрости, у тој величанственој особини, која му је чувала моралну равнотежу чак и за време најтежих потреса. У најтежим тренутцима, који су за време одступања [| армије у нервозним природама изазивали узбуђеност и раздраженост, а у малодушнима клонулост, Мишић је умео савладати себе, сачувати потпуно своју слободну вољу и ићи само за саветом свога здравог разума. Сви који су око њега били у том периоду рата, сведоци су огромне и свакодневне моралне храбрости, којом је војвода Мишић располагао а која се тако лепо огледала у његовој мирноћи, присебности, потпуној хладнокрвности, у спокојном расуђивању и слободном одлучивању у најкритичнијим и најопаснијим тренуцима по армију и земљу.

Да ли је војвода Мишић могао у току нашег одступања