Ратник

ПРВА АРМИЈА И ЊЕН КОМАНДАНТ 21

«ступи одмах преговорима за закључење мира. Овај свој предлог војвода је мотивисао тиме, што је војска дала све што је могла, да је она одиграла своју улогу, а да је сада на дипломацији да води преговоре и да спасава оно што се спасти може.

Њ. В. Престолонаследник одговорио је војводи Путнику, да се са наведеним разлозима не може сложити, јер налази, да стање наших трупа није тако очајно; затим, да са пуно вере и наде треба да рачунамо и на наше савезнике код којих стање не само не беше рђаво, већ се напротив могло посматрати са пуно оптимизма, јер Руси беху на Карпатима, најзад, да наша војска, и ако за тренутак није у стању да задржи непријатеља, треба да води борбу за добитак у времену, а преговоре са непријатељем никако не почињати.

Војвода Путник је на све ове разлоге Престолонаследника Александра одговорио изјавом, да под таквим условима он не може да прими даљу одговорност за вођење рата, па да се због тога и нашао побуђен да право стање наше војске представи и Њ. Височанству и председнику владе, а после „радите како знате“.

Њ. В. Престолонаследник наредио је после овога, да војвода позове г. Пашића и да му лично саопшти своје погледе на ситуацију, као и свој предлог, — али му је у исто време напоменуо, да је он уверен, да г. Пашић неће усвојити разлоге и предлог војводе, већ да ће се напротив солидарисати са његовим мишљењем. Потом, Њ. Височанство се обратило ђенералу Мишићу питањем: да ли се он слаже са мишљењем војводе Путника, а Мишић је одмах изјавио: да не дели мишљење господина Војводе, а да се у потпуности слаже са гледиштем Њ. В. Престолонаследника. По свршеном овом разговору Њ. В. Престолонаследник изјавио је жељу војводи Путнику, да Њ. Височанство у пратњи ђенерала Мишића обиђе фронт и лично се увери на лицу места о стању наших трупа, њиховом моралу и издржљивости. Војвода Путник изјављује на ово, да му је немогуће пустити Мишића, јер му је као помоћник потребан, а Њ. Височанство са своје стране износи разлоге и вели: да пошто сам Војвода не може због слабог здравља да обиђе трупе, у времену које такав један обилазак безусловно изискује, он и треба и мора да дозволи да тај обилазак у пратњи Њ. Височанства изврши његов помоћник г. ђенерал Мишић. Најзад, војвода Путник је попустио пред разлозима Њ. Височанства и ђенерал Мишић је отишао са Његовим Височанством аутомобилом у инспекцију трупа, из које су се вратили у Ваљево истога дана у поноћ. Одмах по повратку, Мишић је телефоном из Ваљева поднео