Ратник

22 | „РАТНИК“ Путнику у Крагујевац извештај: да су утисци по извршеном обиласку трупа [армије повољни и наде нису нимало песимистичне, јер нема разлога да се губи вера у вредност наших трупа, па према томе ни у изгледе на успех у предстојећим борбама.

Одмах по овом телефонском обавештењу војводе Путника, Њ, В. Престолонаследник је наредио Мишићу да упита Путника, како је председник владе г. Пашић прихватио његов предлог, на шта је следовао одговор: „Господин Пашић је рекао исто што и Њ. Височанство, али ја сам са себе скинуо одговорност“.

А сад ево и другог примера:

У другој половини месеца новембра 1914. год. дакле непосредно пред почетак офанзиве, Њ, В. Краљ Петар примивши веома рђаве гласове о развоју догађаја и стању на фронту наше војске, напустио је Врањску бању, где је био на лечењу, и упутио се на фронт. У пролазу кров Крагујевац Њ, В. Краљ свратио је у Врховну команду, да обиђе војводу Путника и да се информише о ситуацији. По описивању очевидаца, у овој прилици са лица и војводе Путника и његовог помоћника пуковника Ж. Павловића „нијесемоглапрочигати ни једна црта поуздања; напротивидржањем и физиономијом својом одавали су много утучености“. На Краљево, пак, питање: „каква је ситуација“, војвода " Путник је одговорио од прилике овим изразима: „Величанство, никакве више наде за одбрану наше земље нема, ништа нам не може помоћи, катастрофа је неизбежна“. „Немојте тако говорити, ако Бога знате“ — одговорио је Краљ. „Па зар се поколебани морал војске не може да поврати и непријатељ заустави!“... „Ево, ја овако стар, болестан и изнемогао идемна фронт, обићи ћу све пукове и лично позивати војнике на пожртвовање и урођену им храброст. И зар мислите,дато неће бити од утицаја нанашег војника, који је у хиљаду прилика до сада показао да воли и своју земљу и свога Краља»“

„Ништа тонеће помоћи, Величанство“ додао је војвода Путник. „Све што јетребало, предузимано је, али наши се војници неће више да бију и стога је катастрофа на прагу“.. А пуковник Живко Павловић стојећи поред Путника намрштен и забринут климао је лежерно главом и тако стављао Краљу до знања, да се са мишљењем војводе Путника потпуно слаже.