Ратник

44 РАТНИК

„друго дејство, сем застрашења, не може од ње ни да изискује нити да очекује. Она је, прво, сувише кратковремена да би "својим извршењем могла кога озбиљно застрашити, за шта би јој требало знатно дуже трајање но што је максимум од 30 дана. "Сем тога, она ни по начину како је официри и подофицири извршавају не може де улије некакав страх, јер, за разлику "од дисциплинског затвора за редове, не представља никакву осетнију телесну неугодност за кажњенога, нити би то за те категорије лица, као старешнна у војсци, она то и смела да "буде, те ни по томе није у стању да богзна кога од њих уздржи од погрешака. Ако и има кога који се толико плаши „казне затвора, то само могу бити они добри и честити који још нису били у опште кажњавани, алк такви исто тако зазиру и од сваке друге казне, па и од самог укора, просто само зато што је то казна, а не за то што је оваква или онаква по начину извршења, и они неће никад, или ће врло ретко, и то махом случајно, доћи у прилику да казну затвора искусе; а, како казна затвора обично долази тек после исцрпених блажих врста казна, када је овима кажњавани већ, више мање, навикао на казне, то је и она, кад на њу дође ред да буде "употребљена, већ унапред лишена сваког могућег утицаја на "таквог субјекта. Шта више, искуство нам показује, да у многим случајевима они официри и подофицири који су већ кажњавани затвором, лако на њ огуглају и постану неосетљиви према тој казни, а понеки од њих често пута хоће из пркоса,да покажу још извесан извештачен понос што им старешине, кажњавгјући их затвором, ипак ништа не могу, а колико је то, и једно и друго, штетно по дисциплину и морал у војсци није потребно нарочито истицати.

Само последицама, које у службеном погледу прате примену казне затвора, ова још може уливати извесну бојазан “официрима и подофицирима, а никако сама собом као казна. Те последице, као што су нпр.: за официре губитак извесних додатака, уношење казне у оцену и могућност да се због казне изостане од унапређења, а за подофицире губитак плате, непрепоручљива оцена и изостанак од унапређења, а и могућност да се кажњаваноме не одобри останак на поновном року, представљају осетан губитак за кажњене, те на тај начин имају и извесан повољан утицај на њих. Али те последице, ма како биле од повољног утицаја, не могу правдати саму казну затвора, ако ова сама по себи не даје користи, нити је, пак, чине неопходном, јер те исте последице, и са истоветним дејством, прате одн. могу пратити и сваку другу врсту дисциплинских казна која би сама по себи била кориснија и оправданија, ако јој их прописи придају.