Ратник

РЕФОРМА ДИСЦИПЛИНСКОГ КАЖЊАВАЊА 45

Сем тога, исто тако не стоји ни то, да се дисциплинска казна затвора не би могла успешно заменити којом другом врстом казне са јачим и повољнијим дејством. Кад већ и иначе казна затвора сада повлачи за собом као последицу губитак извесних новчаних принадлежности, онда зашто се она не би могла у опште сасвим заменити казном одузимања плате и личних додгтака, као што се овом она већ замењује код војних чииовника, званичника и свештеника, и као што ова казна постоји за све остале државне чиновнике и службенике. Таква би казна била без свих оних тешких махна казне затвора, које ћемо у даљем излагању упознати, а при том била би врло корисна по одржање реда и дисциплине у војсци. Она је много: ефикаснија од казне затвора, јер се, не унижавајући кажњенога, много теже подноси пошто га лишава средстава потребних му за живот, и за то је у стању да свакоме улије, ако не страх, а оно бар старање да не греши, па према томе и да се уздржи од хотимичних погрешака. Сем тога, та врста казне има и једно друго важно преимућство над осталим казнама, а то је што се неумесно примењена даје лако поправити од стране виших старешина било по жалби кажњенога или и иначе, што је код казне затвора апсолутно искључено, јер се издржани затвор не да ни на који начин више поправити. Самим тим, пак, што се том казном кажњени официр и подофицир доводе у један тежи материјални положај, старешине би се њоме много рационалније, са много већом обазривошћу и хладнијом проценом, па дакле и правичније, служили, што код употребе казне затвора није увек случај, јер је код појединих напраситих старешина ништа лакше него са обуке, или иначе, отерати потчињенога у затвор или му на лицу места изрећи ту казну, немајући ни времена ни потребне сталожености да претходно процени све обзире који се морају узети у рачун при изрицању, одређивању врсте и одмеравању величине казне, па ни да оцени умесност употребе баш те врсте казне или бар изречене мере њене. Најзад, казна одузимања плате има и ту добру страну што је корисна по фискалне интересе државе, јер по казни одузета плата остаје држави као уштеда или иде у корист какне хумане установе нпр. инвалидског фонда, или т. п., како се то Уредбом буде регулисало. Овај разлог, истина, није и не сме бити одлучујући, али тек ипах није без значаја кад је у питању једна врста казне која је, и иначе, по главним својим особинама већ корисна по интересе које има да штити, као што је случај са овом врстом казне.

Дисциплинска казна затвора, дакле, нити је по чему неопходна нити корисна по дисциплину, а при том даје се врло добро заменити новчаном казном као бољом и ефикаснијом.