Ратник

42 РАТНИК

шадијску дивизију. Дужина оваквог ауто-трена (групе) на путу износи око 20 км., рачунајући ту и одстојања између секција и ауто-група, а дужину дневнога марша од 20--25 км, прелази за 2 до 27, часа. Биће од интереса овде поменути, да је у току 1918. године, француска Врховна команда располагала са 20 ауто-група, које су биле тако припремљене, да је свака могла примити по једну комплетну дивизију: у људству, топовима и муницији, са најнужнијим бројем коња и кола. Све ове групе укупно, имале су једну масу од 9000 камиона и њима је могло бити транспортовано од једном 20 пешадијских дивизија.

Почетком 1915. године створена је при Врховној команди Дирекција аутомобилске службе, са задатком да управља службом ауто-група, које су на расположењу Врховне команде, а уз то, да надгледа и контролише техничку употребу свих аутомобила по армијама и да даје инструкције за њихову репарацију и снабдевање.

Као што се види, најглавнији део службе ове Дирекције био је, да саобразно операцијским плановима, који се изводе или пројектују, остварује велике покрете резерава Врховне команде. |

Почетком 1917. године осетило се, да је ради брзог и уредног извршења великих транспората аутомобилима веома потребно да Дирекција ауто-службе има своје представнике, своје делегаше при штабу сваке групе армија. Ови Делегати имали су задатак, да осигурају извршење траспората тражених од одговарајуће армијске групе, којој су привременр стављена на расположење потребна ауто-средства, а сем тога били су технички саветници штаба групе армија за организацију аутомобилског саобраћаја.

Свака, пак, француска армија располагала је извесним бројем ауто-јединица, на име: а) по неколико секција за пренос трупа и за пренос материјала, 6) затим резерве у транспортним средствима (путничким аутомобилимаи камионимаи в) најзад свој армијски ауто-парк са радионицом за репаражу и са магацином потрошног материјала и резервних делова. еф армијске аутомобилске службе директно је командовао свим овим |=диницама; његова је надлежност била експлоатација ових ауто-средстава на непосредном расположењу команданта армије, а исто такои надзор над експлоатацијом гутомобила додељених непосредно корпусима и пешадијским дивизијама; најзал, шеф армијске ауто-службе морао је осигурати и снабдевање бензином и другим потрошним материјалом све аутомобилске формације, које стационирају на територији армије, или преко те територије прелазе.