Ратник

ОЦЕНЕИ ПРИКАЗИ 149

кључцима на крају ђенерал г. Павловић нарочито удара гласом и истиче озбиљност борби тих дана, 4.и 5. новембра, у циљу да Турци себи, држећи у својим рукама положаје, обезбеде одступиицу у правцу Ресна. Дакле читајући и пажљиво упоређујући места у поменутој књизи Магза у овом прилогу ђенерала г. Павловића читалац ће моћи себи створити суд, који ће базирати на више познатих чињеница. Првобитно овај је рад био штампан у „Српском Књижевном Гласнику“ и отуда одштампан са исправкама и извесним допунама. Због прилично детаља који су нашли себи место у овој књижици читалац добија веран утисак догађаја, чије излагање још више и још рељефније искаче због живог, лепог стила пишчевог.

Књига је свакако у првом реду намењена војној читалачкој публици те би ова још боље пратила операције које се износе да је приложена карта ма и најмањих размера.

У нашој заиста сиромашној војној литератури ова је књижица добро дошла, особито као леп прилог за студију Битољске битке и свакако да ће још многе изазвати на објављивање својих мемоара, бележаке а што ће све ићи у прилог попуњавања наше и онако упропашћене архиве и што скоријем објављивању потпуне званичне историје ових ратова.

Ђ. Ћирић.

Ђенерал Виа:: Лудендорф, с француског П. ). М. Београд штампарска радионица министарства војног и морнарице 1922 (уз шекст две слике). — Неоспорно је да ће ако не постигнути резултати а оно сами догађаји последњих година у светском рату, у којима је тако видну и значајну улогу имао, створити од Лудендорва бар у његовом рођеном народу једног великана првог реда, готово полубога. То лежи у психологији народа, дубоко у души народних маса. Можда је то и несвесно одвело француског аутора да се позабави његовом личношћу и да што објективније прикаже значај једног од најмаркантнијих немачких војсковођа. И све што се пише о великим личностима прошлог рата има интереса за широке кругове, да одмах кажемо, преводилац пуковник г. Марковић дошао је на добру и срећну идеју да нашој читалачкој публици пружи дело које ће што објективније, што потпуније приказати значај и улогу поменутог немачког војсковође.

Студија ђенерала Биата по свему код читаоца ствара утисак непристрасности. Тај се утисак добија са сваке скоро странице књиге. У томе је и њена вредност. Неоспорно да је писац припадајући другој раси, другоме народу, можда друкчије и гледао на истакнуте проблеме о којима се немачки војсковођа у својим мемоарима бави. Али то није ипак омеле