Ратник
150 РАТНИК
француског ђенерала да се уздигне до строге објективности и да у светлости хладне, позитивне војне науке оцени свог противника, и да о њему да што правичнији суд. Ми држимо да је у томе успео.
ж
У рату има нечег авантуристичког ма шта се иначе рекло. То су моменти кад и војсковођа ризикује. Он комбинује, у своје планове кадкад уноси елементе који често са принципима здравог ратоварства немају много сродног и заједничког Постигнути успеси бележе се и остављају славно име, док напротив: негативни резултати чине да се поступци таквог војсковође осуђују. Лудендорф је у главном почео ратну каријеру на источном фронту, ту је и запажено његово име. Он је у операцијама против Руса постигао лепе резултате. Истакнувши се у великој мери он добива положај за који се држало да је особинама и талентом он предстинован и у првом реду позван. Ну како се то често у ратној историји дешава, он наде и очекивања није испунио. Рат је завршен по Немце неуспешно и Лудендорф је вољом судбине морао од ауторитета да изгуби. Рано је заиста да се може сада хладно с њему као војсковођи говорити. То ће остати као задатак доцнијем критичару и историчару, који буде располагао свим потребним материјалом те да буде у стању изрећи правилан суд. Неоспорно је бар за сада признати овоме човеку велику, огромну енергију, вољу, радљивост на свима пољима, особине које ако нису једини а оно можда најважнији услов за човека од акције. Годинама он је био тако рећи на челу војне управе, руководио операцијама, у њега су биле упрте очи целог народа и од њега се очекивао срећан резултат рата.
Но читалац ће пажљивим студирањем још боље сам наћи и запазити све ово, и пуно још других поука које дело пружа, идући, пратећи пишчева излагања у којима је он личност Лудендорфа од његовог живота, кроз његове многобројне улоге и манерве у току рата до слома, јасно и ревефно оцртао. А поуке ће сваки официр на оваквим примерима за себе наћи користећи ове ратне студије ради свог стручног војничког усавршавања.
Још један пример више, наведен баш код самог Лудендорфа у његовим мемоарима, сведочи о важности изучавања ратне историје. На њој и из ње добивеним искуствима, црпљеним здравим погледима командант може проширивати свој видокруг, утврђивати стечена знања из уџбеника и правила, и спремати се за високи, тежак и пун одговорности војнички позив. Тако схватајући и Мемоари Лудендорфа биће од драгоцених поука сваком оном који би хтео да се изближе упозна