Ратник
НЕСПОРАЗУМ ИЗМЕЂУ ПЕШАДИЈЕ И АРТИЉЕРИЈЕ 45
први пут тада употребљен, изјављујем да је он употре бљен од стране команданта артиљерије комбиноване дивизије још почетком октобра 1914 године.
Командант артиљерије комбиноване дивизије тадањи потпуковник а садањи пуковник Милан Т. Јовановић, видећи да непријатељ страховито туче артиљеријском ватром коту 708. (на Гучеву) коју сам држао са својим батаљоном, а у немогућности да туче непријатељске батерије, позва ме на телефон и рече: „Ја видим, Јелисијевићу, шта се дешава код тебе, али као што знаш не може ти се помоћи, Не остаје ми ништа друго него да наредим да градлије туку њихове (непријатељске) ровове, те да ти колико толико олакша ситуацију.“ Нашто сам му рекао даће свакако то бити од користи, бару моралном погледу на моје пешаке.
Говорећи о томе да је батерију тешко ућуткати, писац вели: „Јер она мора да дејствује, ако има потребе за то, па ма и са жртвама.“ Одмах затим наводи за то, као пример, шесту батерију Вардарског Артиљеријског пука која је за време дејства 12. септембра 1916 год. нађена од непријатеља ске артиљерије, и вели: „Неколико зрна пало је тачно у батерију. Тобџије место да прекину ватру и разбегну се, као што се мислило, продужиле су ватру још бржим темпом.“ даље писац вели: „Четврта батерија истога пука, пошто јој је један топ демонтован, други један метак прошао је кроз штит једнога топа и контузовао једног поднаредника-нишанџију, батерија није прекидала ватру.“ — Налазим да је писац сагорњим наводима био доста нејасан због чега би млади официри, могли добити погрешан појам о раду артиљерије за време борбе.
Наводећи као пример рад 4. и 6. батерије Вардарског Артиљеријског пука, изгледа да је писац хтео рећи да је њихов рад био њихова добровољна жртва, а не дужност, што би било у противуречности са првим наводом т. |. да батерија мора, кад је потреба, дејствовати, па ма и са жртвама.
Далеко сам и од помисли да писцу спорим компетентност о употреби ' артиљеријске ватре у борби, али ћу ипак рећии своје мишљење, засновано на ратном искуству. У многим случајевима, како у одбрани тако иу нападу, а нарочито када непријатељ одступа, биће неопходно потребно и од неоцењиве користи да батерије продуже гађање, па ма и са појединим топовима, и без обзира на своје губитке, јер ће десетине губитака по батеријама уштедити стотине жртава у пешадији, (која је увек од стране непријатеља пронађена и којој се не дозвољава да побегне па ма имала губитака и 7096 и погубила све старешине, а не само једног поднаредника) што је свакако по опште интересе од веће користи.