Ратник

46 __РАТНИК

У прилог овога мишљења навешћу следећи пример; На Грленским положајима, а у очи самога примирја са Бугарима 1913 год. Бугари су, вероватно сазнавши од своје владе за примирје, а да би у моменту закључења примирја имали што бољу војничку ситуацију, хтели пошто пото да нам отму неке положаје, те су их преко целога дана обасипали јаком артиљеријском ватром, припремајући ноћни напад својој пешадији. Том приликом била је пронађена батерија ондашњег мајора а данашњег пуковника г. Михајла Ненадовића и три јој топа буду демонтовани, но четврти топ не само да није престао дејствовати, већ је, у жељи да надокнади губитак остала три топа, до максимума повећао своје дејство, и по моме мишљењу једино се има благодарити дејству тога топа што је се наша пешадија, и поред неколико Бугарских ноћвих напада одржала на најважнијој тачци, а то је пак допринело да сеи сви остали положаји одрже и да Бугарски напад остане без успеха. -—

2.) Незадовољство створено уображено слабим губитцима код артиљерије

У овом одељку и под овим насловом писац нам износи мишљење француског генерала о губитцима француске артиљерије. За тим износи нам неколико случајева о губитцима код наше артиљерије.

Налази за потребно да напомене да су некада губитци у пешадији постали и неусменим вођењем неких млађих официра, и за потврду тога наводи рад једног командира чете, који није знао да је известан простор друма, којим чета маршује, тучен непријатељском артиљеријом, и рад једног командира батерије који је ово знао.

На послетку закључује овај одељак са узвиком: Ето вам истине, другови пешаци! Тобџија може слободно да довикне другу- пешаку, коме је увек признавао јунаштво — и ми смо, поред зноја, да би уштедили вашу крв, гинули од непрвјатеља и од свог сопственог топа,“

По моме мишљењу садржином овог одељка ве само да није документовано незадовољство пешадије према артиљерији због уображених слабих губитака код артиљерије, него се у опште о томе није ни говорило.

Поводом пишчевог мишљења о губитцима код артиљерије износим следеће мешљење:

За време ратовања у Србији, један пешадијски пук ретко је када могао имати већу помоћ од артиљерије него једну батерију. Да је та батерија изгубила 1009/ од свог борног дела, стварни би губитци били 30 људи, а ако би пеша-