Ратник

48 РАТНИК

нити су могли изучити ту вештину вођења трупа у борби, онда се не смемо узбуђивати на поједине њихове грешке за време рата. Но благодарећи природној бистрини нашег народа, наши резевни официри, у маси, командовали су у рату на потпуно задовољство.

Незадовољство створено подбаченим метцима.

После изнесеног кратког, али лепог и објективног мишљења француског команданта, по овом питању, писац нам је изнео узроке о растурању и подбацивању зрна, као и тешкоће командира батерије да сортирају и врше гађање са разним врстама артиљеријске муниције, и на послетку изнео нам је“ неке примере о неумесном и ненадлежном мешању појединих пешадијских команданата у стручне артиљеријске ствари. Но ни једним примером се не утврђује да је код наше пешадије било јачег незадовољства због подбачених метака наше артиљерије. Мени изгледа да је писац у овоме одељску могао изнети маркантнијих примера о делимичном негодовању наше пешадије против рада наше артиљерије, што је сасвим природнои психички објашњивао, јер када официр-пешак види да му гину војници од сопствене артиљерије, мора бити револтиран без обзира да ли су му познате ознаке на чаурама артиљеријских зрна и закон растурања зрна или не. Исто тако не може се од војвика-пешака, који не уме да чита ознаке на чаурама нити'има појма о закону растурања, који види да му гину другови, комшије па и рођаци, и коме прети опасност од сопствене артиљерије, очекивати да, бар у том моменту, благосиља ту своју артиљерију и да јој кличе живела.

Што се тиче ненадлежног мешања пешадијских команданата у стручне артиљеријске ствари, ја мислим да њега није ни било, јер чим је једна артиљеријска јединица стављена под команду једног пешадијског команданта, онда овај последњи има пуну надлежност у погледу тактичког командовања, у толико пре што је он одговоран за извршење задатка, због кога му је и придодата дотична артиљеријска јединица. Свакако да су од стране пешадијских команданата падала и наређења, у којима се могла јаче запазити оскудица стручног познавања артиљер. материјала и његове употребе, али и таква су наређења била надлежна; а она су увек потицала из тежње, да се добивени задатак што боље изврши, и са мало добре воље од стране дотичног командира или команданта артиљерије брзо је се долазило до споразума, који је задовољавао и потребу команданта пешадије и стручне захтеве команданта артиљерије. Не може се порећи ни та истина да је било арти--