Ратник

НЕСПОРАЗУМ ИЗМЕЂУ ПЕШАДИЈЕ И АРТИЉЕРИЈЕ 49

тиљераца који су претеривали са својим стручним мишљењем и захтевали да своја оруђа поставе на одстојању крајњег домета до непријатељске борбене линије, или ако је вођена одступна борба да се повуку, чим се непријатељ приближи на 3—4 клм.

После изнесеног закључка по овоме питању код Француза, од стране генерала Гаскуена, писац нита:

да ли је код нас штогод рађено да се овај споразум избегнег Затим саветује да се погрешка поправи за време мира, шиљањем у артиљеријске школе гађања што већег броја педадијских официра; образовањем артиљеријских школа гађања у свакој армији и омогућавањем да артиљеријским гађањима присуствује што већи број пешадијских официра. На послатку саветује да учимо пешаке да воле тобџије и да их цене.

Генерал Гаскуен вели:

„Недостатак споразума међу родовима оружја бејаше озбиљна опасност коју је шребало у почешку избећи“ После оваквог тврђења сасвим је природно што се је у француској војној литератури појавила потреба о третирању питања неспоразума између пешадије и артиљерије.

Шта је био узрок толиком неспоразуму између француске пешадије и артиљерије2 Да ли је томе узрок заиста непознавање артиљеријског материјала од стране пешака, као што то писац у почетку чланка тврди, или што друго 2

Излажући мишљење генерала Гаскуена, писац нам је још у почетку чланка дао одговор на ово питање, износећи факта о надмоћности немачке артиљеријс над француском, како у погледу броја оруђа и разних калибара, тако и у погледу њихове техничке и тактичне употребе, напомињући и то да француске тобџије нису познавале свој сопствени топ и да су били без икакове иницијативе при његовој употреби, држећи се слепо мирнодопских шаблона.

Овај главни узрок негодовања француске пешадије према својој артиљерији, по моме мишљењу, могао је бити потенциран и следећим:

Француски старешински кадар, попуњаван из разних крајева њихове простране отаџбине, па чак и из колонија, васпитаван по разним војним школама, није се могао ни у појединим родовима међу собом ни из далека упознати, па стога ни међу официрима једног истог рода оружја није било оног потребног зближења и дружељубља, те је самим тим међу официрима појединих родова оружја могао постојати, још за време мира, ако не известан антагонизам, а оно извесна удаљеност, а ово је могао бити узрок да се је долазило до несугласица и тамо где за то није било стварног разлога.

РАТНИК св. ТУ. 1923. 4