Ратник

НАША НАРОДНА ДУША 1

-

размерама, те с тога, ми сами нисмо могли знати, како би се наш морал у њима показао и одржао“.

Рат 1914.—18. год дао нам је у овом погледу довољно, ако не и сувише властитог искуства. Поред тога, што смо у њему могли увидети како се „на муци познају јунаци“ овај нам је рат због своје дуготрајности дао прилике да оценимо и веома важну карактерну особину: истрајност. Са највећим задовољством могли смо констатовати, да се ова особина налази код наше расе на највећој могућој висини. Чак се може рећи, према стварном искуству из рата да је ова особина код нас на вишем ступњу, но и код једне европске војске. И тиме се с правом можемо гордити.

Из кратког излагања које следује видеће се главни догођаји из ратова и моћиће се ценити истрајност наше расе.

Да би се добио потпун експозе, поновићу у неколико речи наше напрезање из 1912.—13. год.

Као што је познарто, наша је војска мобилисана у септембру 1912.—13 год. а демобилисана је теку јулу 1913. после свршеног рата са Бугарима. Војска је дакле остала у рату читавих 10 месеци, и то нам је свима изгледало веома дуго, пошто смо рачунали на његов много бржи свршетак.

Али тек су обвезници били стигли својим домовима, и још се у њима нису били честито ни одморили, кад избије Албанска побуна у септембру 1913. год. Одмах је наређена моболизација без мало свију пешадиских пукова, т. ]. главне масе обвезника. Ова поновна мобилизација и одлазак у негостољубиве албанске гудуре, тешко је пала и официру и војнику. Међутим сви су се добровољно потчинили овом новом сазиву и одзив резервиста био је одличан. Лично сам имао прилике да у овим моментима командујем једним пешадијским пуком у кишовитој јесењој и хладној зимској сезони. Наши људи, често боси, у поцепаном оделу, са врло неуредном исхраном ишли су без протеста кроз албанске клисуре и вршили предано тешке дужности у борби и ван ње. Тек у фебруару и марту ре-

#) Једна анегдота ће врло добро доћи. По повратку из ропства 1912.-13. год. нађе се један официр који је у њима учествовао са једним старим пензионисаним официром, ветераном из ратова 1876.-78. и 1885. год.

„„Како је било у рату 2 запитаће ветеран млађега официра“.

„Па добро, одговори овај, имали смо велике муке на Куманову, па затим у гоњењу Турака и најзад у битци код Битоља“.

„А јесте ли имали прилике да кадгод одступате или бегате2 поново запита ветеран.

„Е, то нисмо.

„„Онда ви незнате шта је рат !

И млађи официр се чешће сећао овога разговора у рату 1914.-18. Када се је уверио у тачност закључка старога ветерана.