Ратник

12 РАТНИК

зервисти су пуштени својим кућама. Али и овом приликом за кратко време.

Рат 1914. год. долази нам изненада, као гром из неба ведра. Познавајући несређеност у земљи, општу замореност, војну исцрпност у сваком погледу и оскудицу у оружју и муницији, ми смо њиме били запрепашћени. Најбољи доказ да ми нисмо изазвали овај рат, да га нисмо желели и да смо од њега чак и стрепили, види се баш из ове наше опште неспреме. Јер онај који је за рат неспремљен у мери у којој смо ми били, никада не изазива рат, нарочито са непријатељем несразмерно јачим! Баш и кад не би имали никакввих других доказа о нашој ондашњој мирољубивости, наше општа неспрема за рат сама је довољна да цео свет о њој убеди.

Не надајући се дакле рату, и желећи га избећи по сваку цену, ми нисмо ни припремали наш народ за њега, у моралном погледу, као што се то по правилу пред сваки радт чини „Међитим одмах се је увидело да нам морална снага није недостојала. Она је већ била у народној души, и довољно је било да се појави опасност по Отаџбину, па да се она олмах манифестује у најлепшој форми.

__ У рат 1914. год. ми нисмо ушли у циљу извршења наше народне идеје: ослобођења и уједињења; тај нам је рат био наметнут и ми смо у његовом почетку, у јулу 1914. год. могли мислити само на одбрану наше угрожене слободе и независности од једнога моћног непријатеља. Али при свем том идеја ослобођења и уједињања била је увек у нашој души и остала је пригушена и притајена до бољих прилика. Чим се ситуација побољшала, ми смо ту идеју одмах изразили нашим преласком у Срем иу Босну, а идеја ослобођења и уједињења у једну државу свих Срба, Хрвата и Словенаца, убрзо је, јавно изречена од стране српске Владе и Народне Скупштине.

Рат 1914. год. примљен је дакле под веома тедшким околностима. Војни кругови су били јако забринути. Није се могло знати какав ће бити одзив обвезника 2 Било је зебње да немање оружја и огромне оскудице у материјалној спреми не произведу штетан утицај на морал војске. Питало се је, да ли народна енергија није ослабила због ранијег ратовања и замора и т. д.

У ствари, све су ове зебње и плашње изшчезле још првога дана мобилизације. Одзив обвезника био је одличан, преко сваког очекивања; сви су дошли као да су се онда први пут мобилисали. Без протеста су примили многобројне оскудице, јер на обиље нису никада били ни навикнути. Сваки је осећао свечаност и величину тренутака, и видећи Отаџбину у опасности био је готов на све жртве без икавке дискусије. Није доиста било лако малој и већ исцрпљеној држави да се ухвати у