Ратник

НАША НАРОДНА ДУША 13

коштац са свежом великом силом чија су средства била неизмерна и недирнута!

И наши дични војници, у овој опасности поверили су се слепо своме краљу, своме Престолонаследнику и својим официрима и ишли су за њима свуда па и у смрт. Велики број војника дошао је на концентрациску зону чак и без пушака, јер их није имало, и (благодарећи само великом задоцњењу АустроМаџара у отпочињању операција, имало се је времена да се сачека да пушке стигну чак из Русије, да се раздаду војницима и да се они обуче у руковању, те да не уђу у борбу празних шака!

Још нешто. Аустријанци нас нису напали са фронта Обреновац—Београд— Смедерево као што смо ми очекивали и према чему смо били извршили и наш стратегијски развој. Они се појављују из Мачве и тиме приводе на нас једно ново изненађење, а са њиме и све незгоде око пребацивања трупа ка западу, по једном једином путу.

Ипак поред свих тих незгода и тешкоћа и поред неоспорног доброг држања аустриских трупа наша војска односи дивну победу на Церу. Ова победа није задобивена ни материјалном, нити знанственом снагом наше војске; она је била дело њенога силног морала. У овој битци документована је и врлина истрајности код нашега народа, јер његова војска коју су многи сматрали за преморену и исцрпљену, туче свеже трупе, којима је то била прва биткаи које су неоспорно имале материјалну превагу у сваком погледу. Али сетимо се изреке „Бој не бије свијетло оружје.........“

Аустроугарска није смела оставити свој пораз без реванша. Њен углед велике силе јако би од тога трпео; сем тога нова победа српске војске подигла је престиж Србији још више, у редовима свију аустриских Словена.

Новим снагама она наваљује у октобру 1914. год. и успева да српску војеку — која је била остала сасвим без артиљеријске муниције — покрене са границе и принуди на повлачење. А познато је, да повлачење нарочито кад је дуго, има увек за последицу опадање морала и појаву недисциплине и расула. Али за српску војску ово правило не важи. Она је одступала читав месец дана али није била изгубила своју моралну равнотежу. И онога дана кад је сазнала да је артиљеријска муниција стигла она је стала и била готова за прелазу офанзиву.

И доиста, 20. новембра (по старом) почела је позната наша офанзива чији је резултат био чувена Сувоборско-Колубарска победа.

Стерилне су полемике, које би хтеле ову победу да припишу овој или оној личности! Она није дело једнога човека или неколицине њих; она је дело свију учасника колективно и она је израз наше силне народне душе. Сваки је од нас учасника