Ратник

ЈУНАЧНИ СРБИ 5

су кадшто долазили они које је рат оставио на милост страшној маћедонској грозници.

Жртве су велике, али плодне. Ова редуцирана али чврсто решена војска спасла је част Савезника, она је показала свету да Србија није напуштена и да је могу вређати и пљачкати. Она је очувала Савезницима Солун и Маћедонију, она је спречила званичну Грчку да баци цео свој народ Немцима у руке, да би се увеличао број наших непријатеља. Она је та која је привукла која је довела Енглезе, Русе, Италијане. Она је та која је дала времена изнуреним Србима да се реорганизују, могућности да понова отпочну напад сасвим близу њихове отаџбине, скоро на српској територији. То је она која је на маћедонском фронту држала приковане стотине хиљада непријатељских војника, која је поништила наду Немаца да ће Бугарима попунити њене проређене редове на другим војиштима. То је она... то је француски војник, весео при свем трпљењу, који је био пиво и душа огромног покрета који је се овог пута извршио на целом Балкану. Непобедни, легендарни поали.

А данас када су црни, најцрњи дани прошли, када је реализовано грандиозно дело, можемо се с поносом окренути, исто тако са сузама, овој другој Голготи која је на оријенту урезала, од Дарданела до Флориде, преко неизмерно великог гробља речи овог написа: „Гинути за Француску“. Данас се њој нуди један други задатак који ће можда бити још тежи; али ма какав да је он и ма како се могао он у будућности да задобије удруженим снагама својих пријатеља, оно што је она до сада већ остварила заузеће бесмртно место у историји.

ж ж ж

Са оваквим смо осећајима ушли у плаве планине и са њима смо прешли њихове гребене. Овде влада једна неизмерна, једна дивља слобода.

На сваком кораку, дуж нагиба, мраморне плоче са натписом: „Пут за Србију“, или „Пут много љубљеној Отаџбини“.

То су изрезале сурове српске руке у планинама у граниту или мрамору, које су саградиле мостове и обориле стогодишња дрва. За 6 дана један српски пук подигао је један овакав пут, који се пење до врхова највиших планинских масива. Тим су путевима прошли и проћи ће батаљони, батерије, возови, војска разних народа која ће допринети ослобођењу њихове земље. Дан и ноћ сељаци су радили на овом путу за Отаџбину. Тамо гди је одјекнуо последњи удар пијука о стену, између две гранитне падине, скрива се уска долиница; треба је само прећи, затим се попети на противни гребен, стрм и го, да би се указала њиховим очима драга им Србија, која је у исто време и близу и далеко. Ево су једном ту доспели...... Са новом жестином снажне руке