Ратник

132 РАТНИК

сасређује на припремање своје армије за што скорији почетак напада на непријатеља ради престимања Скопља. Од овога дана, дакле, почиње други период акције команданта и трупа Нове Области за заштиту повлачења српске војске из северне Србије на Косово поље.

У ово време Брегалничка дивизија држала је положаје: Алијас- Качаник-Белиграце (у Качаничком теснацу, а Вардарска дивизија држала источни излаз из Кончулског теснаца и прелаза на Скопској Црној Гори. Са Битољском Дивизијом, која је требала да штити Битољ, Гостивар и Тетово, Командант Трупа Нове Области врло је тешко одржавао везу (због губитка Скопља,) а о дејству Француза у долини Вардара око Ђевђелије, није имао никаквих података нити се њихово дејство у опште осећало.

Међутим баш у ово исто време почиње се јављати живљи покрет међу Арнаутима (побуне њиховог становништва и чешћа појава качака,) а у току 17. и 18. октобра непријатељ напада јако на Брегалничку и на Вардарску дивизију и то уз добро организовано садејство својих комита и Арнаута Качака.

Командант Трупе Нове Области ангажује армијску резерву додељујући је Вардарској дивизији, као и Моравски коњички пук |. позива, који беше већ стигао у Урошевац, — али Вардарска дивизија ипак није успела да одржи источни излаз из Кончулског теснаца, већ су се њени делови повукли на њихове раније положаје (Дуплица—Биљача).

Ови догођаји, као и други непријатни и штетни запажени случајеви, побудили су команданта армије војводу Бојовића, да понова отпусти читав низ корисних упустава и потребних наредби. ' Тако: 1.) једном наредбом врло је јасно истакао познати тактички принцип, да се гоњење непријатеља не врши само ватром, већ и прилажењем у контра-напад, дакле гоњењем живом силом и то бар једним делом од снаге којом се располаже; 2.) Издао је нарочито упуство за предузимање мера у циљу угушивања нереда позади бојишта, недисциплинованих поступака од стране војника, а нарочито коморџија, што у последње време беше узело маха; 3.) Једном наредбом је скренуо старешинама нарочиту пажњу на потребу, да примљене усмене заповести од стране и војника и старешина понављају и памте; 4.)' Најзад, једним циркуларом објавио је случај команданта 2. батаљона Х!П. пешад. пука [1 позива мајора Н. И., који је са батаљоном напустио поверени му положај, па одступио чак у Прешево (за 80 км. у назад,) позивајићи све официре своје команде, да се клоне оваквих и сличних жалосних примера, који бацају рђаву сенку на наше оружје.