Ратник

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ 133

Двадесетог октобра беше завршено прикупљање Моравске дивизије !. позива јужно од Приштине, а сутра дан, т. ј. 21. октобра војвода Бојовић је обишао све јединице исте дивизије и издао наређење за њен распоред у непосредној близини од Вардарске дивизије, у припремни положај за напад на линију; Сефери-Мучибаба-Кота тотт. Међутим, овај распоред не беше још ни извршен, а непријатељ предузе снажан напад 22. ог. у зору на десно крило Брегалничке и на фронт Вардарске дивизије, успе при томе да потисне Вардарску дивизију на леву обалу Биначке Мораве.

Из целокупног, пак, развоја догођаја у старим границама Србије, као и поводом све јачег непријатељског притиска на његовом · фронту, војвода Бојовић беше закључио: да смо ми у истини дефинитивно сами себи остављени, да је према томе значај сектора који својом трупама држао из дана у дан све већи, — и најзад да је наш једини спас у томе, да што пре повратимо везу са савезницима у долини Вардара, јер ако се у томе не буде успело, остаће нам : пли одступање преко Албаније и Црне Горе, или капитулација на Косову, пошто трећега решења није било. У духу ових закључака, командант је известио Врховну Команду о својој намери за предузимање офанзиве ради освајања Скопља и ради даље акције за васпостављање везе са савезницима, али како му је за ову цељ била потребна јача снага, молио је, да му се што пре стави на расположење Дунавска дивизија П. позива, која му је већ била обећана. Овај извештај команданта Трупа Нове Области завршавао се интересантним обавештењем, да Бугари убијају све наше заробљене и рањене војнике, који су из Србије старих граница, а да оне из Старе Србије и Маћедоније поштеђују тог зверства.

24. октобра непријатељ је предузео снажан напад на фронт Моравске и Вардарске дивизије, [ позива и у томе није успео, али с друге стране ни наше трупе, и мимо наређења и настојавања војводе Бојовића, нису могле прећи у контра-напад. Исто је се то поновило и сутрадан 25. октобра, те обзиром на своје последње опажање о губљењу чврстине и способности наших трупа за озбиљнија предузећа као и обзиром на ситуацију у границама северне Србије, која се у то време карактерисала сталним и концентричним потискивањем наше војске ка Западној, Великој и Јужној Морави, - Командант Трупа Нове Озбласти шаље Врховној Команди исцрпну представку и скреће пажњу на деликатан положај, који његова армија има у одбрани Качавичког и Кончулског теснаца и Скопске Црне Горе, разуме се у односу на одступање наше главне снаге на Косову, — пау закључку по други пут моли, да му се ради појачања ставе на расположење још две дивизије, које би употребио за одбијање